Ekonomist

370 ==

Srbija 405 m. d. Bosna 117 т. а. Hrvatska 516 т. а. Vojvodina 1099 m d”—

I ako se fi prihodi raspodele prema broju stanovništva, onda će na svu Hrvatsku doći umesto gore pomehutih 516 mil. din. svega 227 mil. din, tako da će i Hrvatska po speciialnom budžetu pasti u broj deficitnih oblasti i to sa sumom od 52 mil din

Razume se da su fakva izračunjavanja čisto apstraktna i da mogu služiti samo kao ukazivanje na to, kako ie teško za Državu

izdržavanje pojedinih oblasti, a u tome se naročito izdvajaju Crna” Gora i Slovenačka., Deticit specijalnog Srbijinog budžeta ne može se izračunati, pošto su u njemu izračunata izdržavanja Ministarstava i Centralnih Uprava, a to sigurno pripada celoi državi.

Isto tako nije zadovoljavajuća i klasifikaciia tako zvanih vanrednih rashoda, koja ne odgovara shvatanju o pravilnom budžetu. Već samo ta činjenica, štoje na primer po budžetu za 1924—25. god. od opšte sume drž. rashoda u 10.405 mil. dinara suma vanrednog rashoda 4402 mil. dinara ili 42% celog budžeta, pokazuje n nekoliko anomaliju u njegovom sastavljanju.

Ta se anomalija ioš udvostručuje, kda doznamo, da u odeliku drž, prihoda, vanredni prihodi sastavljaju sumu samo od 1559 mil. dinara ili 15%" celokupnor budžeta.

Dobija se potpuno neverovatni budžetski apsurd, kao da se 3 milijarde državnih vanrednih rashoda, ili drugim rečima 30"/o5 celokupnog budžeta, pokrivaju na račun redovnih prihoda.

Ali ako bliže i detaljnije pregledamo zasebne predračune i označavanje tih vanreduih rashoda, onda dolazimo do zaključka, da je pred nama samo neuspela budžetska klasifikacija i ništa više.

Eto u ekspoze-u Ministra Finansija pobrojani su detalino ti vanredni rashodi za zasebna nadleštva Pa šta mi vidimo? Od 4 milijarde i više tih rashoda 2384 mil. dinara sačinjavaju „dodatci na skupoću“.

Ista slika dobija se i kod vanrednih prihoda: u iznosu opštih prihoda stoji označeno 1.383 miliona kao vanrednih, ali ije tu uračunata i tako zvana „ažija“ na Carini u sumi 1,363 mil. t i. doplaćivanje za zlato pošio se carina računa sa tom ažijom iz obzira na pad kursa papirnog dinara. |

Ja apsolutno ne mogu da pojmim, čime se ta „ažija“ na carini odlikuje, recimo, од „ažije“ kod monopola. Pa i primanja