Ekonomist

372

obračunu Državne Kontro:e. U protivnom bila bi to takva anomaliia državnog gazdinstva, da se nekoji državni prihodi unose ne samo na nekakav vanredan način, nego na neprirodan način: ne prolazeći kroz državni budžet i ne spadajući ni u kakvu klasifikaciju. Ja se uzdržavam od fačnog ukazivanja ma količinu repa racija, koje su predate na raspoloženje državnoj vlasti: u početku ie bila pominiana suma 4!'/, milijardi; a zatim je u „Privrednom Pregledu“ ta suma več bila povišena na 8 milijardi. Ako je ta suma tačna, onda u koliko se povećala opšta suma državnog budžeta? Eto gde bi trebalo upotrebiti računanie i pravila vanrednog budžeta, a nikako ne u nekakvoj fantastičnoj ažiji ili u nekakvim prestarelim dodacima na skupoću, koji su se već odavna pretvo= rili u redovnu pojavu.

Isto tako i vanredni rashodi su takvi samo onda, kada su feški za običan budžet, naprimer rashodi za vođenje rata ili za стадепје Хејезтса, Поге 14. >

Možda će da mi se stavi pitanje: zar nije svejedno po kakvoi klasifikaciji se provodi državni budžet? Da li će se on nazvati opšti ili specijalni, ili vanredni to nije važno, važne su samo količine roreskih primanja i količine b:džetskih kredita, — tu se i nalazi slavni nerv budžeta.

Razume se, država će da postoji, pa ma kako bio klasiticiran njen državni budžet, isto tako kako je postajala i onda, kada je sva poreska vlast bila sakupliena u rukama Feudala bez ikakvih budžeta i bez ikakvih klasifikacija.

Ali kada je u naše vreme državni budžet već dobio nekakav određeni izgled, odgovarajući određenim naučnim pojmovima, onda bi bilo čudnovato zvati, naprimer, monopol taksom, a carini trošarinom. 5

Nije manje čudnovato zvati opšti budžet specijalnim, a redovni vanrednim. =

Il.

Osim veoma neodređenog i maglovitog delenja budžeta na opšti i specijalni, redovni i vanredni, sa granicama koje Je potpunonemoguće shvatiti, svi rashodi države dele se po budžetu u dve grupe: lični rashodi i materiialni rashodi. U budžetu za 1922 — 23,