Ekonomist

- 379

Prihod Narodne Banke pokazan ie u sumi od 30 miliona dinara. Sve troškove Narodna Banka kao akcionarska ustanova. vrši za svoj račum, Ipak, ma da se po bilansu Narodne Banke za 31. Decembar 1924. god. računa „Državno učešće u zaradi“ u sumi od 32.077,692 dinara, to je po „račumu izravnanja“ od istog datuma ia „zarada“ već smanjema na 21,848.446 dinara, pošto je „odbijeno za račun Države oko 11 miliona dinara troška oko izrade novčanica.“ Između ostalog treba primetiti, da se po bilansu od 1. decembra 1923. god. zarada Države računala ı sumi od 39.8 miliona dinara, a trošak države oko izrade novčanica samo u sumi od 1.4 miliona dinara.

Uz to nemoguće je ne obratiti pažnju na tu činjenicu, da se sva ta „zarada“ i Banke i Države stvara isključivo od običnih bankarskih operacija, i to: od interesa na menice; od interesa na zaloge; od interesa po državnom zajmu i od sitnijih prihoda za „razne poslove“. Od deviznih operacija, koje vrši Narodna Banka po nalogu Ministarstva Finansija i koje sa po obračunu za 1994. godinu došle do kolosalne sume 1.109 mil. dinara, za 619 mil. dinara više nego prošle godine, ni Banka pa ni Država nistr zaradili ni jedne pare.

U Ministarstvu Prosvete između drugih rashoda: za Akademijn Nauka, za Univerzitet, za Muzeje, za Nastavu, za Biblioteke i dr. nalaze se dva velika rashoda: za Državnn” Štampariju 26.66 mil. dinara i za Pozorište — 98.68 mil. din.

Nesumnjivo je da se te dve ustanove sa obzirom na njihove zadatke mogu ubrojati u·narodnu prosvetu. Ali pak od ostalih kredita za Prosvetu ti se krediti odlikuju time, što su to rashodi prometni, 1. j. u odgovarajućim ciframa stoje i u prihodnom delu državnog budžeta. Uz to treba primetiti da u budžetu Ministarstva Prosvete oni zauzimaju krupno mesto, zauzimajući skoro 1/10 celokupnog kredita toga Ministarstva.

Kako nam je već poznato iz prethodnog, Državna Štamparija sama sebe isplaćuje pa čak i donosi mali prihod državni u iznosu 0.296 mil. dinara.

Što ce liče Pozorišta, ofa sama sebe. ne isplaćuju. Na žalost budžet ne daje u tom pitanju tačnih cifara. Ali naprimer po prošlom budžetu Narodno Pozorište u Beogradu stoji sa deficitom od 3.60 mil. dinara; u Zagrebu od 1.90 mil. din. i u Ljubljani od 0.90 mil. din. Razume se fe cilre nisu velike za celokupan