Ekonomist

„јуна Ћелевић ___БЕОГРАД

У кратко чист принос „| ика Сејомге код репе ВЕО ВАВ

код кукуруза 6.670, код пшенице 3.490

385:

»

о. У прошлој години била је утврђена као минимална цена по товару репе 30 дин. не рачунајући ту ма какве бенефиције т. ј. то је била најнижа цена, која се имала исплатити произвођачу при предаји репе. У овој години произвођачи репе траже да та цена буде 60 дин. Са прорачунатим осталим бенефицијама ова би цена изнела око 85,50. дин. Поред осталога они ову тражњу базирају и на цени шећерне репе у Чехословачкој, Аустрији и Мађарској. Али и с обзиром на њену рентабилност према пшеници и кукурузу. У Аустрији се плана по томе један товар репе са 6 кгр. шећера, у Мађарској 7,50 зл. круна (око 90 дин) а у Чехословачкој 20 кр. (око 97 дин.) и уз то 50%/; резанаца, 3 кгр. конзум шећера, 0,259, меласе и вештачка ђубрета (Прохаска). Фабрике нуде као откупну цену за ову годину 25,95 дин. т. ј. 3 кгр. шећера без трошарине по данашњој цени, или цени кристала, која би била у октобру, новембру и децембру ове године, а са осталим бенефицијама у исто улази и 40" o сирових или 2'/, сувих резанаца бесплатно франко фабрика, што износи око 46,50 дин.

6. Према реферату проценат шећера је био у Немачкој у кампањи 1924—25 по првим анализама 14,50%/, према просечном 15,20", у предходној кампањи (1928/24) џ 17,06. У кампањи 1922/28 год.; у Чехословачкој у 1924 год. 17,65"/ у 1923 18,90'/„; у Пољској у 1924 око 17" У 1923. 16,06", Чукаричка фабрика у 1924 15,08%., у 1923 17,02", у Белгији је стање у тим годинама остало непромењено, а у Италији је тај проценат мањи у години 1994 према 1923. год. Према реферату фабрика главно зло лежи у малом проценту шећера наше репе и то за 5—6 кгр. од товара репе, а експлоатација у Чехословачкој је 16 кгр. По реферату представника Министарства Пољопривреде и Вода код нас је била у прошлој години експлоатација у белој роби 10,53 и 4,7 меласа.

7. Из реферата се не виде продукциони трошкови шећера.

8. По реферату фабрика шећера, кампања из 1994 год. донеће губитке фабрикама од око 180 милиона динара.

ЕКОНОМИСТ 26