Ekonomist

398

тако рећи на извесан начин само помоћи. Наш стални пун годишњи капацитет представља један јак нов извор. Регулисано ово питање на овој основици регулисане само сва остала питања. Решити с тим заједно и питање субвенција за извезени шећер ма у ком то виду било. Код овако решеног овог питања и тржиште репе добија много конкретнији вид: Не може се претпоставити, да ће фабрике тако лако одбацити своје најбоље произвођаче репе и потражити лошије илиим почетнике, али ако би и то хтеле, нека им буде: али онда немају права жалити се на квалитете и квантитете и друге каламитете, што све спада у њихову интерну економну политику.

(Садање стање произвођача и купаца репе хоће мало размишљања.

Због цене репе разишли су се у овој години произвођачи и потрошачи репе. Не упуштајући се у друге анализе ми хоћемо да истакнемо један момент. Произвођачи репе су представили приличну организацију фабрике, у погледу куповине већ јаку, бар у моменту закључивања. Ако произвођачи остану доследни и пусте се у агитацију, фабрике могу остати без репе. >

(Ово се може пренети и на неколико кампања. Фабрике ће бити принуђене да попусте. То попуштање може бити усвојено или не. Ако не буде усвојено и поштујући принцип нашег слободног интерног тржишта, оне на крају морају ликвидирати. Сада се могу поред многих појавити и произвођачи репе као купци са најбољим изгледима. Тада би велики део индустрије шећера прешао у друге руке и ставило се на задружну основицу. На тај би начин претераност с једне стране могла самој њој шкодити.

(О значају капацитета наших државних фабрика ми смоу нашим ранијим расправљањима („Недељни Преглед“) довољно говорили и стали на једно јасно гледиште. Оне су регулатори у државним рукама а на нашем интерном тржишту шећера. · Тако треба да је. Овдесеу исто време мисли на њихов свакогодишњи пун капацитет. Тако треба да је и то може бити.

Мита Ђ. Николић.