Ekonomist

499

поп Вјаскеу-а чланком у листу Раг-! варској, у Тиролу, у Саксонској, у Ру-

nightly Review.

Најзад, пошто писац много полаже на то, да буде на висини „најмодернијих“ схватања (видети стр. 19), требало је на стр. 4 навести још и пету врсту социјалног осигурања — породичних додатака (allocations familiales). До сада се овакви додатци издају од стране нарочитих благајна, којима је приступ добровољан — највише у Француској и Холандији. Али постоји и резолуција Аустријског Парламента из 1921 године, да се овакви додатци имају регулисати путем обавезног осигурања. што би се свакако имало сматрати као је dernier cri de la тоде у области социјалног осигурања.

А. В.

Писмо г. д-ра М. Косића. Поводом једне оцене г. А. Вегнера, уредништво је добило ово писмо, коме радо даје места:

„У 5. броју (мај 1925) стр. 419 уваженог „Економиста“ изашла је једна белешчица која треба да представља приказ мог последњег дела: Основи Економне Политике. Пошто се у тој белешци нетачно катактерише метод мога рада сматрам да треба у интересу озбиљности и научности самог „Економиста“ унеколико исправити поједине тврдње г. Ал. В. Тако он пише „Нарозито морамо замерити писцу да у своме 5 15, где говори о комасацији земљишта, подробно третира прилике у Ба-

сији и др, а није навео никакве податке о резултатима примене закона од 22. липња 1902. године у Хрватској“. Ко год погледа оно неколико страна о комасацији (стр. 293—9298) моје књиге увериће се да у опште подробно не третирам прилике у Баварској него набрајам (и то у 3 редастр. 296 и 11 редака стр. 298) типичне случајеве (а онај у Хрватској од 1902. није никако типичан) комасационих операција, што је у осталом први задатак једне упоредне емпиријске социјалне науке (тј. прика-

зивање и разчлањавање типичног,. Даље А

тврди се да сам „сувише крнтко и — рекао бих — теоретски“ третирао питање задругарства. Та напомена писца белешке доказује да књигу није уопште ни читао с пажњом, јер би иначе морао опазити да се задружни принцип провлачи кроз моју целу Аграрну Политику као црвена нит, пошто је он, по мом схватању, најважнија полуга за стварање малосељачког поседног поретка. Посебно поглавље о задругарству је било потребно само за то да се прикаже особити значај задругарства за прелаз из натуралне у новчану-прометну привреду као и изложи историјат савременог земљорадничког задругарства. А ни толико кратко то поглавље није: износи 19 страна збијеног слога и сажетог стила, свакако много више но „подробних“ 14 редака о комасацији у Баварској, Тиролу итд.“

Др. Мирко М. Косић.

Власник за Друштво, Председник Милић Радовановић Јованова, 77

Одговорни уредник Никола Станаревић Цар Урошева ул. 17

ШТАМПАРИЈА „СВ. САВА“,

БРАНКОВА 16. Телефон 249.