Ekonomist

736

уског колосека и са много успеха у прошлости. Осим тога Сарајево се налази управо у центру тога комплекса пруга уског колосека. Оваква подвојеност каква је данас у управи тих пруга само још појачава оскудицу вагона.

IV. Подједно су потребне следеће мере у царинском погледу:

Новом Царинском Тарифом, узевши у обзир и накнадне додатке и измене, отежан је положај дрварској индустрији поводом следећих одредаба:

а) Увозне царине.

1) Под Т. бр. 91 уведена је увозна царина на дрво за гориво од мз 0.50 зл. Дин. а од 100 кг. 0,10 зл. Ти су ставови премалени да наше домаће гориво дрво заштите од конкуренције румунског у Војводини. Потребни би били двоструки ставови, дакле 1 зл. Дин. од м“ и 0.20 зл. Дин. од 100 кг. Но у накнадном додатку нове тарифе била је и та недовољна заштитна царина Решењем Министарског Савета сасвим укинута, а једним каснијим решењем поновно успостављена, али само у висини половице ставова царинске тарифе. Према званичној статистици увезено је у нашу Краљевину из Румуније у годинама 1922. и 1923. по 30 милиона динара горивог дрвета, а 1924. 15 милиона.

2) У новој царинској тарифи одвише су високи заштитни ставови на увоз пружног железничког материјала (Т. бр. 540), материјала за железничка превозна средства (Т. бр. 541), клинчића и клинаца (Т. бр. 555), вагона (Т. бр. 670), вагонета и дресина (Т. бр, 671), товарних аутомобила (465 бр. 675,1), па и на жицу (Т бр. 538). Сви ови артикли служе као неопходно потребан помоћни материјал дрварској а и другим индустријама. Неки од тих артикала оца. рињени су са 707, вредности. Како се у овом случају сукобљавају интереси железне индустрије и осталих индустрија, потребно би било наћи неко решење, које би водило рачуна о интересима са обе стране. Решење је могућно на два начина: или да се дозволи слободан увоз тих предмета изузетно за индустрије у висини њихове потребе или да се горњи ставови снизе на 10 —15"/, вредности робе. Код нас су односне индустрије још недовољно развијене да