Ekonomist

747

сувише мала према својој престоници. „Проблем Аустрије је, како се изразио комерцијални саветник Мајнл, у ствари проблем Беча. Кад би Аустрија имала за престоницу једну малу варош, као на пр. Грац, она би могла живети и без помоћи са стране; али Беч, са својих 2 милиона становника, нема способности за живот, ако остане престоница само мале Аустрије“.

Л Утврдивши, како смо горе изнели, узроке економске кризе, представници аустријских привредних редова, као и њени званични представници, постарали су се да пронађу средства, помоћу којих би криза могла бити отклољена. И у том циљу учињени су на конференцијама следећи предлози:

1. Царинске границе између Аустрије и наследних др-

жава Централне Европе — имају се укинути, тако да између њих постоји, ако не потпуна царинска унија, а оно потпуна слободна трговина. Рудолф Брихта, први секретар Бечког трговачког удружења, изразио се, у том питању, на следећи начин: „Узајамно слуштање царинских преграда је први услов за сређене односе (беотапеје 2и5апас) у Централној Европи“.

2. Беч има да постане, као што је то било и пре рата, посредник за целу Централну и Источну Европу, и то посредник на свима пољима: „на пољу финансија, трговине, промета облагорођавања, уметничких заната, уметности, науке, страначког промета, уживања и т. д“ (комерцијални саветник Мајнл).

9. Поред слободне трговине наследне државе морају отворити своја врата и аустријским емигрантима, тако да се аустријски привредници, (предузимачи и радници) који не могу наћи згодне прилике за рад у Аустрији, могу несметано настанити и отворити (водити) радње у свима наследним државама.

ШП. Најзад — да би свој рад и своје предлоге учиниле потпуним — споменуте конференције изложиле су и поступак како се њихови предлози имају увести у живот. У том погледу вредно је забележити следеће.

Укидање царинскик граница између Аустрије и наследних држава има да реши (и да изда наредбу да се то решење и изврши), Лига Народа, из простог разлога, што сама Аустрија то неби могла постићи путем директних преговора са наследним државама, „јер Аустрија нема компензационих објеката, које би понудила као накнаду за тражене повластице“.

Лига Народа је пак дужна да ово учини, и ту обавезу Лиге Народа формулисао је Министар Трговине Ширф са следећим речима:

„Овом приликом мора се нагласити, да спољашна трговинска политика Аустријске Ренублике није искључиво ствар Аустрије: државе које су (мировним уговорима) створиле