Ekonomist

779

колико да нађе једно право и објективно решење. Та интервенција је бирократска, јер је њом пролетаријат потчињен административно у место да његове спонтане организације, као што су друштва за узајамну помоћ, синдикати, удружења и т. д. буду искоришћене. „Ту ће се наћи све Карактеристике бирократског духа: претерана централизација, гигантско гомилање аката, систематско презирање удружења локалних или корпоративних и на име друштава узајамне помоћи. Треће, то законодавство је у супротности са правим тежњама пролетаријата као и са социалистичком доктрином, јер оно задржава систем наднице итиме потчињен положај радника: циљ радника је пак ослобођење и привредна независност. Када је на пример у Француској монополисана индустрија жижица, први и најизвеснији резултат је био да су њени радници приковани за надницу. Али такво једно гледиште претпоставља да је социализам у својој основи „једна моћна и законита тежња пролетаријата ка својини“ (фФавареј). Оно је, по Фавареју, у супротности и са социјалистичком доктрином, и то нарочито, ако не и искључиво, са француском, јер она верује и проповеда да сам радник има да се спасава, удруживањем и оспособљавањем за самосталну производњу.

Други писац, Шац, испитује у колико је држава сама стварно урадила у тим питањима. Од државне интервенције, у социалном законодавству, могло се очекива да поправи услове радника, да поправи економско стање земље, да поправи своје социално стање. Услови радништву су у току 19. и 20. века поправљени — то је по њему неоспорно; али је врло спорно у колико зато има да се заблагодари држави, јер ту је било очевидно и других узрока: организација и акција колективна радника, преображавање општих услова производње и технике, и т. д. То законодавство је било много пута или некорисно или неефикасно или чак супротно интересу оних којима је имало да послужи. Тако на пр. по њему закон осмочасовног рада, изгласан одмах по рату, допринео је у великој мери да се дезорганизира продукција, у моменту кад је било у интересу свију, обухватајући и раднике, да је повећају. Интервенционизам је сигурно утицао на услове производње и отежао је борбу страним конкурентима; као одговарајућа допуна заштите радника, заштита произвођача је