Ekonomist

49 O. 499/ годишњег чистог прихода припада државној каси а 499/, служи за стварање обртног фонда.

7. Овај обртни фонд служи, пошто достигне утврђену висину, за сва финансирања у газдинству изузимајући плате указног особља;

8. За нарочите мелиорације и инвестиције предвиђају се ванредни кредити;

9. Докле обртни фонд не постигне потребну висину, уносе се потребне суме за газдовање у државни буџет.

Ако се неуказно особље и стална послуга неби могли плаћати из сопствених прихода уносиће се све до 1. јануара 1925. год. потребне суме и за ово у државни буџет.

10, Добрима управљају управници уз припомоћ особља и стручњака. 29/, чистог прихода дели се на управника и остало особље и то (:)

Ово су у главном идеје, које законодавац спроводи кроз овај закон. |

Јасно је, да су овде заступљена два момента. Прво, да се једном за свагда скину са државног буџета сви трошкови и знатни издатци газдовања и да о томе води рачуна само газдинство и друго, да се модерно газдовање учини потпуно приступачним средњем, мањем па и малом поседу и нзбегну уређења и постројења, која су по себи често врло лепа али са економске тачке гледишта нерентабилна. Па не само то већ смањују ренту добра или су за мањи и мали посед не пријемчива. УЗ ово иду и остали атрибути: као одгајивања у биљној и сточној производњи, пуштање у народ оплемењених производа, свестрани утицај на развој модерне пољске привреде, изтраживања и проучавања на практичној основи и T. JI.

Пада у очи, да законодавац оставља на терет добрима само трошкове око газдовања а од 1925. године и неуказно особље. Указно особље остављено је стално на терет државног буџета. У доношењу ове одлуке законодавац је се свакако руководио временом, када је закон донет. У ствари о добрима ове врсте само може бити речи, ако се она самау сваком погледу издржавају и доносе одговарајућу ренту. Могуће, да је се законодавац руководио поред времена, у коме је закон доношен и другим мотивима као пласирање на

Економист 4