Ekonomist

278

Ако се сада-обратимо територију предратне Србије, морамо констатовати велику разлику. Коњарство овога краја децимирано је тачна за У/, и износи сада, у јануару месецу 1921 године, — само 40.1%, од онога-броја, који је забележен 31. децембра 1905 године, а који налазимо у Статистичком. Годишњаку Краљевине Србије за 1907 годину. У то доба статистика није одвојено вођена за мушка и женска грла ждребади и омади. Сем тога омад обухватала је сва грла од !до 4 године старости. Морали смо стога добити '/, омади и додати је старијим грлима те смо на тај начин дошли до следећег упоређења.

Преглед Ш Упоредан преглед бројног стања коња у Северној Србији

тј 25 лета ( ' = > SE Бо | Ба |- 2 | = | == га | oo | S | 52 | 52 и Ма cg O ONE: ec o > 2» > ен | Bo OSI => =o 9! = o Зе се сан -а In :B Е = а Ек == | а: == Жадребад до ! год. 8.975 | 9.315 8| 51113

#~ 22

ya: Омад од 1 до 3 год. | 14.364 | 6.579 | —54.2| &.2| 9. "Кобила преко 3 год. | 67.444 | 27.075 | —59.o | 38.7 | 33. Пастува преко 3 год. | 6.791| 2.267 | —66.6] 3.9| 3 Коња преко 3 год. | 76.789 | 24.740 | —67.8 | 44.1

Укупно |174.363 | 69.976 | —59 9 |100.-

Ко 54

Со

= 5

100--

Док је у Хрватској број кобила повећан за 28.19/6, дотле је у Србији њихов број смањен за 3/5. Требало је надокнадити овај страховити губитак радне снаге и привредници се бацају на одгајивање ждребади, чији број и поред смањеног броја кобила — расте апсолутно за 3.8%/. Према томе подмладак (до 3 године) после рата чини 22.79/) уместо 13.39/, колико је било у 1905 години. Али губитак од 609/ не може се попунити у току од неколико година и наша је пољопривреда још за низ година упућена на искоришћење говеда и крава, као радне стоке. И поред све лепе рекламе чувенога Форда и његових „фордзона“ - за механизирање наше пољопривреде постоје озбиљне препреке; не само у екстензивном карактеру нашега ратарства, не само у малом обиму наших