Ekonomist

347

Наше данашње економско стање, упоређено са стањем зиз првих година после рата, показује једну значајну разлику која заслужује да буде подвучуна, јер нам даје објашњење "за оне многобројне жалбе које се данас чују. :

Прве године после рата могу се обележити као године : јаког привредног полета, са јачим но нормалним оснивањем вових предузећа, са већим но нормалним зарадама, Данашња економска ситуација је сасвим друкчија: привредни полет се "зауставио; оснивање нових привредних предузећа постало је много ређе; зараде су знатно пале, — једном речју привредни живот ушао је из стања привредног полета у један тих нормалан колссек.

При овом прелазу из једног стања у друго наступиле «су — можда у нешто већем броју но обично — и оне непријатве појаве које смо раније побројали (спорадична обустава рада; повећан број неупослених радника; отварање стечаја; опадање зараде; итд.) и они који су билитим појавама потођени, вољни су да ово ново стање квалификују као стање привредне кризе, — „јер је оно много горе од стања које је тредходило“.

Појава сасвим рузумљива: не само онај који је доведен у тежак положај, већ и сваки онај чија се зарада смањила за 2 и 3 пута према заради ранијих година, па макар данашња зарада и била довољна за егзистенцију, — мора за жалити за „љепим старим временом“, тј. мора обележити данашњу жоњунтуру као критичну, јер је она мање повољна од оне моја јој је предходила.

Објективан посматрач пак има да крсти сваку ствар правим именом. Ми признајемо да је данашња привредна коњуктура мање повољна од оне која јој је предходила; присзнајемо да су данашње зараде много мање но зараде од пре -2-3 године; признајемо, најзад, да су многе привредне једи'нице дошле у мање или више неповољан положај, — али „наглашујемо понова, наше економско стање није ни критично ни очајно, јер се и при данашњој коњуктури, и при данашњим "зарадама, може не само опстати већ и напредовати.

") Доцније ћемо изнети узроке који су изазвали привредни полет у првим поратним годинама.

28"