Ekonomist

404

Pre rata zaključen je trgovinski ugovor između Italije i Francuske, i laj ugovor ostao je „#“a Smazi“ za sve vreme frajanja rata i posle rata. Za sve ovo vreme sirane ugovornice nist ni putem nota ni putem pregovora revidirale ovaj UDZOVOTI, iz Čega bi se, de jure mogao izvesti zaključak: da čaj ugovor važi u potpunosti, bez ihahvih izmena i dopuna.

Ali praktičan život tj. primena ovog ugovora u praksi demantuje ovaj zaključak: — jer su i jedna i druga sfrana unele u UgOVOI, Via lacli mnogobrojne izmene i dopune, tako da je nemoguće nmaići i jedne jedine odredbe, koja bi se doslovno u praksi primenjivala. S pozivom ma vis major (za vreme rata) i na promenjene prilike (posle rata) i jedna i druga strana autonomnim putem, Еј. бег рпрна ! тедизођпог sporazuma, шпозе u ugovor mnoge izmene koje su smatrale za potrebne i umesne, i mjedna ni druga ne ulažu protest zbog takvog postupka.

Šta ovo znači? Znači da su predratni ugovori uvedeni u život, ali ne onakvi kakvi su bili, već sa izmenama i dopunama, koje su via facti u mjih unete, — 1 te su izmene i dopune dobile svoju sankcijn putem prećutnog pristanka.

Isto ovo važi, odn. mora važiti, i za naše predratne ugovore. Kažemo mora važiti jer svaki taj ugovor ima dva saugovora, usled čega bi svako drukčije tumačenje dovelo do jednog apsurdnogz rešenja.

Uzmimo, primera radi, trgovinski ugovor zaključen 1906 «од. između Kraljevine Srbije i Italije, koji ugovor, po čl. 12 važi za Kraljevinu S. H. S. |

Kralj. Italija, s pozivom na vis major odnosno „promenjene prilike“ umela je u taj ugovor, bez upita i sporazuma s nama, izmene i dopune koje je smatrala da su joj potrebne, — 1 na taj način oma je svoje (iz ovoga ugovora proističuće) obaveze prema nama ublažila ili čak i ukinula. Može li se, ı s kakvim pravom nama zabraniti da to isto uradimo: može li se zahtevati, da mi rigorozno respektujemo sve ugovore obavezne, ma da smo lišeni onih prava koja su bila data kao ekvivalenat za te obaveze?

Ovo bi, nesumnjivo, bilo jedno apsurdno rešenje; i mi sa zadovoljstvom konstatujemo, da ni jednoj državi nije ni palo napamet, da tako tumači čl. 12 ugovora o miru. Na protiv sve su ga države iumačile onako kako se om mora tumačiti: nama je priznato pravo, da i mi autonomnim putem imosimo u је псомоге izmene i dopune, koje su, po našem nahođenju, a s obzirom na