Ekonomist

792

Прва је метода конкорданције. Она је примена правила. које гласи : »Када се феномен, чију природу треба да проучимо, правно у втше разних случајева и када ови случајеви имају само једну заједничку околност, онда ту околност треба сматрати као узрок феномена«.

Друга је метода диференције. Када опсервишемо два случаја и то један у коме се опсервисани феномен манифестује, Ir други ;у коме се не манифестује, а околности оба феномена су исте изузев једне која је присутна у првом, а одсутна у другом случају. Онда можемо сматрати да је та околност узрок феномену. Трећа је метода т. 8. остатака (метода резидијума). Када од једне сложене појаве одузмемо део за који знамо да произилази из извесних узрока до којих смо дошли ранијим индукцијама, онда је остатак то појаве проузрокован осталим утврђеним узроцима. |

Четврта је метода конкомитентних варјација. И о њој је већ било речи. У кратко поновљено: када градиалне варјације једног феномена одговарају градпалним варјацијама другог феномена, онда се може држати да та два феномена стоје у каузалној вези.

Свака од ових метода даје резултате приликом пнтерпре“ тације, т. ]. омогућава нам да дођемо до истине. Према томе, најбољи је начин употребити све ове методе. Дакле синтетина је метода најбоља.

Најзад, Седмо правило је правило великих бројева. О њему је већ било речи у опсервацији п критици материјала. Овом ћемо прилшком само додати да приликом тумачења појединих статистичких појава треба водити обзира о томе, да л"“ се приликом њиховог опсервисања водило рачуна о закону великих бројева.

Као што се из изложеног да закључити да би се могли користити статистиком потреоно је пре свега познавати предмет, који желимо подврћи статистичком пепитивању. ватим треба бити потпуно упознат са техником статистике и, најзад, располагати вештином мапшљења (»јаком логиком«), коју треба прилагодити специфичном карактеру статистике.

Упознавање саме природе предмета који желимо подврћи статистичком испитивању не припада нама пи не спада у нашу дужност, у осталом то није задатак једне дисциплине већ низа