Ekonomist

CO

)58

љезница, ми Бемо у главним линијама приказати најпре римски уговор од 29. марта 1923. о јужним железницама, конвенције. о откупу пруге Солун-Бевђелија и откупу пруге ЂевђелијаМитровица-Скопље-Зибевче, а затим настојања и решења других држава као што су Мађарска и Румуњска, нарочито пак ток и конац расправа, што их је водила Чехословачка Република, јер ће нам служити као врло инструктивни компаративни материјал. - IV Јужна железница

Уговор (акорд) важи од |. јануара 1923 године до 31. децембра 1968 годипе

Уговор има следећа важна утаначења: друштво има да даље постоји. Ни једна од интересованих држава не може за трајање уговора извршити откуп жељезнице по концесији. !стеком концесије добива дотична држава пруге Јужне Жељезнице у стању, како се у то време налазе. Дотична држава не може том пригодом став- љати никакове захтеве спрам друштва. Фирма друштва гласи: »Друштво Дунавско-Савске-Јадранске жељезнице (пре Јужна Жељезница)« Седиште је Беч, а у свакој држави имаду се поставити заступетва. Закључци друштва не подлежу одобрењу владе.

Уговор сачињен је на принципу, да пнтересованим државама припада вазда избор, дали ће експлоатацију Јужне Жељевнице узети у свој рачун, или ће је препустити друштву. Друштво је дужно на вахтев државе предати пруге у екплозтацију државе. Предаје се само екплоатација, док жељезница и њезине припадности и саобраћајна средства остају власништво друштва, Предаја мора се извршити за све пруге у дотичној држави, укључиво локалне жељезнице.

Саобраћајна средства подељују се на поједине мреже по овим постоцима :

|. Реп. Аустрија 29. 8 Јо

2. Кр. Мађарска [6.507 3. Кр. Ита пи ЈА 50] LED. CON, ОН

Подела остатака од 0.39/ остаје ин суспнсо.

У случају преузете експлоатације дужна је Арна у фонд облигација сваке календарске године исплатити 221/,9/, бруто прихода. Ово пла ћатре не може бити мање од;