Ekonomist

101

Одвело би нас ван оквира нашега проблема питање о циљу и значају декрета, којим се Француска Народна Банка ослобађа од обавеве да конвертује своје новчанице у метални новац, стога се, место дискусије по том проблему, ограничавамо само на то да укажемо на две грешке које се провлаче кроз аргументацију ове ново-заведене судске праксе у Француској :

1. Аргументација коју су француски послератни судови усвојили заснива се као што видимо не на закону већ на пртинциту кортеноста, = а судија, по нашем мишљењу, не би смео испитивати : да ли је примена принудног курса у сваком поједимом конкретном случају корисна или не по металну подлогу Француске Народне Банке, већ само то, да ли је та примена у дотичном случају законом наређена или не.

2. Ознака монете у уговорима стоји у тесној вези са декре- | том о проглашавању новчанице ва законско дејство плаћања, али она нема тако тесну везу са декретом о конвертовању новчаница. Онај први декрет (о принудном курсу) прави од новчанице, која је дотле била обична упутница, законски новац, и баш вбог тога он може ставити на дневни ред питање о овнаки монете; овај други декрет ослобађа банку од обавеве да замењује банкноте златом, али он не учествује у квалификацији бантноте као новац, — и због тога је за њега питање о ознаки монете у уговорима ирелевантно. Ова два декрета могу бити донета једновремено, али могу и самостално постојати један без другога. Ако постоји само овај други декрет, онда се питање ознаке у уговору, казали смо, и не поставља, на против то питање се мора поставити кад постоји онај први декрет, па ма овог другог и не било.

Предратна француска јуриспруденција имала је посве правилно гледиште на ово питање: декрет о принудном курсу, који француска назива соптв Јеса! постоји у француској од 1870 год. и то сам, без овог другог декрета, —- па ипак је питање о ознаки монете одмах стављено на дневни ред и правилно решено (у негативном смислу). Декрет којим се Народна Банка ослобађа од обавезе конвертовања (који французи називају соштв [отсе) донет је тек у почетку рата (1914), пи он нема и не може имати никаква утицаја по питања која нас интересује.

После овог, по нашем мишљењу врло потребног коментара о »објективности« аргумената у пресудама француских судова, да- пређемо на оно главно питање, на име: да ли је имала и