Ekonomist

182

ручника гарнизоне војске, жене удате и малолетници, ако ови последњи (жене удате и малолетници) немају на то прописаног · доввољења«.

5 78.: »Менице издане од сељака, простог војника и војника нижег чина од потпоручника гарнизоне војске, и жене удате, без саиввољења мужа, сматрају се у призрењу на њих као проста грађанска обвезатељства«.

_ Одредбе Трговачког Законика о томе, ко се има сматрати вемљорадником у једном погледу су много уже од сличних одредаба Правила уз 5 471. т. % а; јер се по Трговачком Законику имају сматрати као земљорадници, неспособни да се менично обвежу, само сељаци, дакле становници села (само села, а не и вароши !), који се ратарским послом занимају, — док се по Грађанском Судском Поступку и становници вароши и варошица третирају као земљорадници, само ако им је земљорадња главно занимање. У другом погледу су одредбе Трговачког Законика либералније, јер се могу тумачити тако, да се менично не могу обвезати само становници села који се једино баве земљорадњом, док се и сеоски житељи, који се уз земљорадњу баве послом трговачким, или узгредним занатским и индустриским пословима, као и сви варошки житељи, макар се искључиво бавили земљорадњом, могу менично обвевати. Ову нејасност и неподударност одредаба два разна позитивна закона о истом правном предмету изазвала су забуну и у теорији, и у јуриспруденцији и у економском животу. Сам пок. Сп. Радојичић вели у својим »Основима Трговачког Права« (1919, стр. 244) ово:

»По закону се као земљорадник сматра само онај, који стално живи на селу и при том се занима ратарским послом (земљорадњом), тако да му је тај посао једино занимање. Према томе, нису земљорадници и-могу се пуноважно меницом обавевати : занатлије, дућанџије и механџије, који по селима држе своје радње, макар се ув то бавили и ратарским послом ; а тако исто и трговци са земаљским проивводима (са храном, са стоком), који на селу живе, баш да се поред тога у великој мери баве земљорадњом«. -

Исто тако и Андра Ђорђевић (Менично Право, 1905., стр. 87—88) схвата сељака, који по Трговачком Законику нема меничне способности, на овако ужи начин. Он налави, да меничну способност имају занатлтије,. дућанмџије, механџије и