Ekonomist

969

врионом поседује поред многих рудника и мајдана око 150 разноврсних фабрика и представља главно индустријско средиште Грчке. Остали центри су такође у лукама и на острвима, у Солуну, Волосу, Патрасу, на Спросу, Крфу, Закинту. Државна интервенција у корист домаће индустрије испољава се поглавито у трговинској политици која је заснована на јако израженом протекционизму, у царинским и пореским олакшицама за стварање нових предузећа, најзад и у индустријском законодавству, из кога вреди нарочито истаћи законе од 1893 и 1920 о заштити жигова, од 1914 о нелојалној конкуренцији, од 1912 о експроприацији за индустријске сврхе, од 1918 о искоришћавању текућих вода. .

Последњи ратови задали су тежак удар младој грчкој индустрији. Ипак, она је непосредно после рата почела да се диже много бржим темпом него пре рата. Опште повећање потреба у земљи коју су ратови исцрпли, пораст становништва услед насељавања грчких избеглица и обилна државна потпора у циљу обнове привредних снага учинили су да су се индустријска предувећа удвостручила и да су основане и извесне индустријске гране које пре рата нису постојале, као фабрикација електричних справа, типографског материјала, гуме, металних боја, вештачке свиле. У току само 1925. године створено је 132 нова индустријска предузећа са укупним погоном од 4.624 коњске снаге. Највећи број ових предузећа припада индустрији хране и грађевинског материјала. Од интереса је приметити, да нова предузећа све више употребљују петролеј као покретну снагу, услед чега је у последње време знатно порастао увоз петролеја и петролијских мотора. Опште увевши, индустријска активност у Грчкој налази се сада у пуном напону, и многе индустријске гране развиле су толико своје пословање да потпуно покривају земаљске потребе. Пре него пређемо на појединачно расматрање равних индустрија, дајемо овде један сумарни преглед индустријске производње у 1925 години, који је недавно објавио повнати грчки стручњак г. Никола Микели и који лепо ревимира садање стање развоја грчке индустрије.

|. Металургија:

Мера Количина Вредност (ОКИоЛЕ) | савовсвесвоо волова килограм 5.366.000 68.790.000 Арвенов окбид ............ килограм 425.000 22.850.000

Економист 24