Ekonomist

373

дужност била да службу врше по постојећим прописима. Један од оптужених у својој жалби наводи, да његово учешће у овом криумчарењу није утврђено пуноважним доказима па с тога решење не може ни опстати. Расмотрио сам акта овога предмета и оценио како истрагом прибављене доказе тако и жалбене наводе, па сам нашао: да је осудно решење правилно и на закону засновано, у колико се односи на осуду А. Т. и В. П., па се у толико има то решење и оснажити а њихове жалбе као неумесне одбацити, што се постојање дела и кривична одговорност окривљених А. Г. и В. П. доказује саслушањем сведока И. Ј., да је окривљени А. на постављено питање цариника »има ли што за царињење« одговорио да нема, наводећи да се у његовим куферима налазе тајна дипломатска акта, показујући му неке папире наводно од Председништва Краљевске Владе у Београду и издавајући се за повереника Министарства Унутрашњих Дела. На овакву -зјаву окривљенога Г. куфери његови нису прегледани на граници, већ га је на путу ва Загреб пратио железнички детектив, који је од окривљеног тражио да му покаже садржину његових кофера, што је Г. одбио, правдајући се немањем кључева и поверљивом садржином истих. После великог труда успело је детективу привести окривљенога Г. царинарници, где је записнички утврђена садржина кофера а ислеђењем доказано и кривично дело оптуженог. А. Г. је противправном и злочиначком припремом као и недопуштеним прибављањем разних докумената преварним начином створио такво стање, да је са царинском робом слободно располагао пре плаћених царинских дажбина, пошто је претходно недовзвољеним начином избегао царински преглед његовог пртљага, према којим се чињеницама потпуно доказује, како постојање дела из тач. 6. чл. 145. цар. зак. тако и кривична одговорност окривљеног. У овоме делу кривично је одговоран као саучесник сходно чл. 149. истог закона и В. [. са разлога, што се према ислеђеним чињеницама утврђује, да је спорна роба по његовом налогу и за њега пренета из иностранства преко А. Г., коме је наређено, да робу остави у гардероби, како би се према томе у згодном моменту из исте могла ивнети неопажено од царинских власти и да би се тиме успело примити робу без плаћања царине.

У целокупном делању А. Г. и В. П., очито се доказује спонтана и договорна акција за уношење кријумчарске робе у нашу Краљевину бев плаћања царинских дажбина самовласним располагањем исте.

Осудно решење царинарнице у погледу осуде А. Г. неправилно је и на закону неосновано, са разлога, што његово учешће у овом кријумчарењу никаквим пуноважним доказима није утврђено, већ се изречена осуда заснива на претпоставкама, које се према чл. 53. Цар. кривич. поступка не могу