Ekonomist

i

58&

bodnih prolesija i prihodi kućevlasnika od kuća 10.499mil. Din. dobija se ukupan socijalni dohodak od......... 80.101 mil. Din.

Nemamo namere da u ovom napisu ispitamo tačnost ove kalkulacije niti Je to u opšte moguće u tako kratkom vremenu posle izdavanja ove studije, ali moramo priznati, da su pisci uložili mnogo truda, da su se starali da budu što precizniji u svojim podacima, i što oprezniji u izvođenju zaključaka iz njih. Pisci su svakako udovoljih Jednoj prekoj potrebi, pružajući osnovu za daljno proučavanje tog problema, kao ı ostalih pitanj"; koja su sa njim u уе21.

Sad je red na- privrednim а Ае pojedinih gorana, da “daju svoja mišljenja i svoj sud o tome, da li ı u koliko kalkulacije odgovaraju stvarnom stanju: OyO se mora što pre ı što tačnije i savesnije utvrditi, Jer se na osnovu sume nacionalnog dohodka čine zaključci u pogledu opterećenosti privrede Javnim teretima itd.

Kao što rekosmo u ovom napisu nećemo Još ulaziti u detaljno proučavanje kalkulacije e. Đuričića ı drugova, no moramo primetiti na osnovu prvog pregleda studije,da su kod nekih grana odbici u ime troškova proizvodnje i suviše mali, na pr. odbitak za amortizaciju, opravke i osiguranje poljoprivrednih zgrada koji se uzima samo sa 6.5 % od vrlo nisko procenjene vrednosti ovih zorada ; troškovi za opravku ı amortizaciju mrtvog inventara suviše su niski; troškovi za nabavku semenja, baštinskog bilja,loznih ı drugih sadnika,veštačkog đubreta, plavog kamena itd. procenjeni su samo sa 49.3 miliona dinara godišnje, dok iznosi samo trošak za GOO vagona plavog kamena oko 45 miliona dinara.

Kod proračuna narodnog dohodka od rudarstva izgleda da su odbici za materijalne izdatke suviše miski.

Jedno vrlo važno pitanje ostalo je nepomenuto, naime pltanje kamata i dividenda koje naša preduzeća plaćaju inostranstvn za kod nas plasiran inostrani kapital. Po našem mišljenju ove kamate i dividende ne smeju se ubrojiti u naš narodni dohodak, nego bi se morao isti za njihov iznos sMDIZili.

Izveli smo ove primere da izvedemo zaključak, da procenu nacionalnog dohodka sa 69.008 miliona dinara odnosno socijalnog dohodka sa 80.101 miliona dinara ne možemo primiti bez rezerve; mislimo, da se nećemo prevariti, ako tvrdimo da će detaljno ispitivanje kalkulacije pokazati, da je naš nacionalni dohodak manji od pomenutih cilara..

No, čak i da se procena pokaže stvarnom, zaključci koji nam se nameću, ne mogu nas nikako zadovoljiti. Bvo zašto!