Ekonomist
14
оптеретио Бугарску, за уступљене јој територије у 1913, години, које су доцније, као што смо навели, биле од ње деташоване, не целом и одговарајућом територијалном квотом већ само истеклим ануитетима од 1913—1919, године, Овако је поступљено у осталом и с обзиром на дух одредаба чл. 50. Лозанскога уговора, који наша држава није ратификовала.
Дакле, премда су деташоване територије биле непосредно п делимично оптерећеле јавним отоманским дугом, Међусавезничка Комисија нашла је за правилно и умесно, да пом. територије буду оптерећене и једним делом јавног бугарског дуга и то за време док су исте Бугарској припадале.
Према томе, Међусавезничка Комисија је, сходно чл, 141. Нејског Уговора и изнетом мишљењу њеном, предложила Конференцији Амбасадора у писму од 6. марта 1924. године:
1) да се подела чисто бугасског јавног дуга (учињеног пре 29. септембра 1913.) између Бугарске и наше државе, која је једина у 1912/13, години анектовала бугарске територије, изврши пропорционално односу који постоји између прихода старе Бугарске и прихода уступљених територија према просечној цифри трију буџетских година које су непосредно претходиле Балканском Рату: 1909/10., 1910/11. и 1911/12.
2) да се подела бугарског јавног дуга учињеног од 29. септебра 1913. до 11, октобра 1915. године, урачунавајући ту и ануитете по делу јавног турског дуга стављене на терет Бугарске и цесионарних држава Грчке и Краљевине Срба, Хрвата и (Словенаца на основи односа који постоји између прихода Бугарске од 1914. године и прихода уступљених територија према просечној цифти трију буџетских година: 1909/10., 1910/11. и 1911/12,
Овај метод поделе дуга био је одобрен на Конференцији Амбасадора 19. јуна 1924. године.
На основи одредаба чл. 141. Нејскога уговора јавни бугарски дуг, који треба да буде предмет репартиције између Бугарске с једне стране и цесионарних држава: Грчке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца с друге стране, јесте дуг учињен до |!|. октобра 1915. године, Али, према процедури Међусавезничке Комисије, коју је Конференција Амбасадора одобрила, тај дуг подељен је у две транше и свака од ових има за основицу своју пурсантажу,
Прва транша представља део јавног дуга, који је конституисан на дан 11. октобра 1916, године, али је био учињен