Ekonomist

236

промета, док 59, 2'/, налазило се у благајни, као резерва за операције, а највећим делом, као подлога и осигурање за размену банкнота у злато.

Есконт и позајмице

У својој есконтној и ломбардној политици Државна Банка није ставила себи у дужност, да буде искључиво банка банака, т. ј. да врши само операције по реесконту и по резалогу.

Располажући доста развијеном мрежом сопствених филијала и изврсно удешеном код њих обавештајном службом у облику есконтних комитета и органа пореске инспекције, банка преко својих многобројних филијала и агенција, радо је излазила на сусрет потребама трговине и индустрије п својим сталним учешћем на пијаци есконтно ломбардних капштала увек је повољно утицала на висину каматне стопе у земљи,

Свако трговачко или индустраско предузеће, које се редовино водило и према својим моралним и материјалним пословним условима било достојно кредита, увек је могло рачунати, да ће га добити код Државне Бансе путем есконта својих пословних меница или путем позајмица на робу. Интересантно је забележити, да су се за есконт јављале менице не само засноване па већ постојећим вредностима, но и менице, које су биле издате ради производње будућих вредности. Валута moштења, предузимљивости и пословне вредности ваљала је исто, као што и валута материјална. При томе само два, а не три добрих потписа били су потребни за есконт у Државној Банци.

На дан 1. јануара 1914. год. било је отворено кредита за есконт: (у милионима златних рубаља) а) Директно трговцима и индустријалцима 28.206 Ha – 763,200.000 руб. 6) Приватним банкама 1.071 —, 611,400.000 _, Од опште суме 1,072,0 милиона рубаља, која је била на дан 1, Јануара 1914. године издата за есконтне и ломбардне операције, припадало је:

1. Приватним лицима и предузећима 584,3 2. Приватним банкама 988,6 д. Сељачким и кредитним задругама 68,3 4. Државним ломбардима 15,5 5. Другим посредницима 15,3

Дакле само 26)" од целокупне суме, издате на есконтне и ломбардне операциг, припадало је приватним банкама, док