Ekonomist

380 - ;

Пошт, Штедионице у питању улога, Тај посао може једино она да оствари јер јој стоје на расположењу многе олакшице које су овде потребне као поштански уреди, државна гаран_ ција и држава. Једино она може да подузме неку врсту пропаганде о проблему штедње, да предузме неки систематски организован рад који би могао да оспособи народ на нов економски поглед живота. Она и нико други може да у овоме питању помогне народу, п једино овде је њена задаћа, њена сврха, циљ и будућност. Све оно остало Пошт. Штедионица може да проводи, али од ње се тражи ово. Новац се мора да ствара. Земља треба за свој економски развој капитал, као што клас пшенице треба сунца после кише да може да узре. Тај се капитал неће никада створити ако се не подузму мере око тога да се народ одгоји у духу штедње, а да то буде сутра, треба да се већ данас на томе ради. До сада се на томе није учинило скоро ништа, јер није било никога ко би то могао да проводи. Данас замља чека решење тога питања _ од Пошт. Штедионице у првом реду и од задругарства у другом реду.

лога задругарства у проблему штедње код нас је до сада незнатна, Највећи разлог томе је што задруге још увек немају јасно одређен циљ, те су се ту укрштавали економски разлози са политичким, верским, националним и т, д. Уз то задругарство није имало никакве предприпреме, Није проста ствар навићи се на организовање ма у ком год било облику, а још је теже у облику задругарства онде где организација није постојала ни у ком правцу. Тако улози нити најмање не задовољавају у задругама осим у Словенији, која има 68'%/, од свих улога у задругама краљевине. Да задругарство узнапредује, потребно је у првом реду да се стопи а онда, да се проведе што шира спецификација према врстама задруга. При добром организовању задругарства би се у нас могло да развије до високог степена и да буде ступ живота у селу. Да ли ће до тога икада доћи велико је питање, али до сада још увек немамо наде.

Како задругарство слабо успева да сакупи сељачки сталеж око себе, тако су и сељачке и задружне банке без слабог утицаја на стање улога у земљи. Код главних задружних банака у земљи било је ово стање улога на штедњу крајем 1926. године;

хиљ. динара

Хрв, Сељ. Задружна Банка, Загреб . .. 9,329,0 Срп. Земљорадничка Банка, Сарајево . .. . 933,3 Задруркна Банка, (плиљ „= „| = O 0 6.703,4 Задружна Банка, Љубљана ... . .. 6.199,9 Задр. Господ. Банка, Љубљана . . . . . 189.1845

Срп. Задружна Банка, Нови Сад . . . . 26.459,4 Свега: 238.808,5