Ekonomist

595

стока (Дин. 12,142.020), вуна (Дин. 6,373.730), хартије (Дин. 4,683.336', меса (Дин. 4,347.992), вина (Дин. 3,137.798), коже и т,д.

Највише увози колонијал (Дин. 36,012.088), памука (Дин. 18,498.457), неорганских материја (Дин. 11,719,899), фосфата и руда (Дин. 11,434.000), превозних средстава (Дин. 10,023.500), брашна (Дин, 9,145.972), машина (9 милијона дин.), одела, хартија, камења, гвожђа, вуне, минералних уља, пиринџа, воћа и т. д.

Херцегнови је важна извозна царинарница за дрво (16.800 тона од Дин, 14,674.100 вредности), а увози највише угља (5.600 тона Дин. 3,476.200), а по вредности још је важан увоз машина (2,124.600 дин,). :

Највећа количина у извозу Шибеника јесте камен, земља и руде ваљда све бауксит (59.135 односно 68.908 тона), али је по вредности та роба на петом односно четвртом месту његовог извоза (Дин. 5,913.000 односно Дин. 8,590.300), а на првом је дрво (43,229,335 Дин.), по количини на другом (51.090 тонај. На другом месту по вредности долази целулоза (Дин. 14,672.800). На трећем месту по количини долази наш мрки угаљ (39.912 тонај, а ло вредности неорганске материје (Дин, 11,983,800', затим тек угаљ (6,272.200 Дин.. На шестом јесте Цијанамид (Дин. 4,913,140). ;

увозу по количини је најважнији угаљ (18.759 тона) који по вредности (Дин. 10,301.698) долази тек на треће место. Док је на првом месту гвожђе (шине Дин. 30,269,669): пак електричне машине (Дин. 16,334.117), После угља истичу се још неорганске материје, кудеља, вуна и пиринаџ.

Улазећи подробније у статистику робе појединих лучких даринарница добијамо много јаснију слику њиховог трговинског значаја, њиховог развитка као и будућих могућности и потреба. И ако тек у ограниченом обиму јер немамо упоређења са ранијим годинама.

ошто је статистика израђена од Генералне Дирекције Царина она се управља по групацијама царинске тарифе, иако се примећује извесна тежња подешавања стетпијалном карактеру наше лучке трговине, Из овогодишњег искуства требало би учинити извесне прегрупације или мало поближе означити извесне артикле како би се тачно знало о којој се роби ради, нарочито кад су у питању веће цифре. Тако н, пр, није јасно што се све крије под »неорганским материјама“ и »органским једињењима« под дуплом назлаком и вуне, длаке и т,д. Потребна је мотивација или објашњење разлике дуплој појави ове робе у истој статистици и много такових, сличних нејасноћа. Силом прилика морамо се овај пут послужити том поделом јер ћемо из тога сазнати много корисних ствари и пнтересантних детаља.

Највећи увозник жита по тој статистици за 1927, г, био је по количини Бар 1,073 тона пак Сушак и онда Шибеник, али је Шибеник по вредности први (Дин. 2,473.000) Жито се је