Ekonomist

385

državne politike i to zbog čisto državnih, administrativnih razlosa ali često i zboS socijalnih ili zbog nacionalno-političkih obzira koji 5: 04 пагостоб гпасаја и ротепшош zadarskom, zatim u lastovskom i konačno u crnogorskom okružju i зкадата Кот jezeru a, više-manje, na celom mašem primorju. Još jedan momenat to je irošnost i zapuštemost pristana m, pr, na skadarskom jezeru,

Oyi momenti izgleda vrlo su brižljivo stadirani od nadležnih i oni su bili odlučujući pri odredjivanju pasivnih linija. Za odredjivanje same subvemcije medjutim pored tog momenta uzeta je za kriterij pojedina ladja, njezina veličina, njem potrošak u uglju i uopšte njena ekonomičnost, zatim prihodi od pulnika i robe da se utvrdi pasivnost odnosno renmfabinnost svake pojedme pruge. zasebno, Ovaj sistem nije dosada pripustio primenu pomenutog sistema: lone-milje koji je uopšte uziman kod odredjivanja rentabilnosti saobraćajnih sredstava, Zato bi bolje bilo da je taj sistem ipak upotrebljen kao dopuna i kao kontrola onog dosadašnjeg, premda ireba razlikovati da se ovde ne radi o toni težini, nego o lomi prostoru, šio Je sasvim mešto drugo,

Dosadašnjim ugovorima za davanje subvemcije regulisaхуао 5е је samo saobraćaj 1, J. red vožnje subvenciomiranih pruga ali država mije mogla ići dalje od tosa zbog kratkoće perioda za koji se је subvencija davala, Dugoročni ugovori naprotiv znaće u odmosu ma one dosadašnje, znatam паргедак јег u njima se pre svega predvidja proizvoljno tražemje povišenja saobraćaja sa strane države bez povićenja naknade za to, Sem loga država obezbedjuje sebi iwgerenciju ı kontrolu u vodjenju i poslovanju subvencioniranih društava. Medjutim najvažnija odredba i odredba zbos koje se je i došlo najviše ma ideju 'zak'jučivanja dugoročnih ugovora, — [0 је обпоуа Пофе. бохог пашебе svakom društvu izvesno renoviranje njegove Моје. Samim ovim ugovorima, bez obzira na moguću sopstvemu inicijativu „samih društava, potpisnici se obvezuju na stvaranje jedne, isli a mevcelike, ali nove llote za regularnu lokalnu plovidbu od 924 moderne ladje koje će zauzimati svega prostor od 8800 bruto registar tona a to je skoro četvrtmu flote koja sada vrši tu službu,

Od toga Jadranska Plovidba se obvezuje sagraditi 18 ladja od 7000 bruto registar tona, i J, skoro 80%, od ie projektovane nove flote a 44%, od flote koju to društvo danas upotrebljava za vršenje subvemcionirane regularne plovidbe koja obuhvata sada 15.886 bruto registar tona, Dubrovačka Parobrodarska Plovidba