Ekonomist

358

se ide na ruku ftarizmu. Nove pruge već se пе родесауаји зато prema socijalnim potrebama i nacionalno-političkim ciljevima nego sve više i više ı prema potrebama saobraćaja stranaca. Ovo је vrlo važno podvući jer ovom prilikom Uprava pomorstva postiže snaženje tie. dosada pasivne grane našeg pomorskog brodarstva i čini je u izvesnom mizu godina sve manje zavisnom od državne pomoći. Kabotaža, protivno saobraćaju železnica, osniva Sro svos prihoda iz Sodme u godinu sve više na saobraćaju pulnika umesto na robi koja predstavlja irećmu a možda ı manje prihoda društvenih,

Pomoću dugoročnih ugovora postići će se уегоуа то тате то i snaženje naše, u ovom momeniu vrlo slabe, DbDrodogradilišne industrije. Ona stenje pod teretom posleratnih bolesti, naših u mnogočemu neprečišćenih prilika, dosadašnjeg neshvatanja a naročito vrlo rdjavog upravljanja te važne primorske industrije, zatim od nestašice kapitala, a najzad i od ramijih veza naših društava sa nekadašnjim austrijskim a sada italijanskim i ·drugim stranim brodogradilištima. |

Ranija je suabvencionistička politika mnogo grešila. U tome naša država nije imala nikakova iskustva a vrlo malo mogućnosti i vremena da obrati tome pažnju, Od Austrije nismo masledili na tom polju 'stručnjaka. Zato se je u početku tapkalo. Prvih par godina se je prosto pustilo da društva rade u majtežim okolnostima bez ikakove subvencije, obećavajući im stalno naknadu. Kad se je skoro stajalo pred krahom tog lokalnog saobraćaja, onda je tim tako oslabljenim i osiromašenim društvima, videli smo, stavljen katesorički zahtev da se morajufuzionirati ujedno. Društva su vršila dotle službu kako su mogla, ali stao dobra polovina brodova bila je prosto privezana uz pristane i trunula je,

Zato su ona i proliv volje primila taj čadan zahtev. Pa ipak i posle delimičnog ispunjenja ovog zahteva, subvencija se delila kao milost a često i kao partiska rezultanta. Videli smo već u početku ovog članka kako taj način subvencije nije dao rezuttate u srazmeru sa podeljenom pripomoći.

Uzevši u obzir nedovoljui uspeh dosadašnjes načina davanja subvencije, stagnaciju u napretku, odnosno s obzirom na zastarivanje i na progres tehnike, nazadak ilote, — dugoročni ugovori nisu samo dobro došli, nego oni su postali jedna neodložna potreba da se obustavi dalji nazadak i, u daljoj badućnosti, čak moguću katastrofu naše kabolaže.