Ekonomist

996

3ј, и додајемо томе тежину извезене масти а с обзиром на то, што се одпатци од прављења масти троше у земљи. Извоз свињског меса би у том случају износио

1925 г. живо 5,621.280 кгр. и заклано 12,075 338 кгр.а укупно 17:696.618 кгр,

1926 г. „, 23,829.600 ,, 5 16,624.475 „,, 5 40,454.075 ,, ПОЛ ти и 39.691: 7605 ~ 12,866.553 „, 7 46,558.813.,

У односу према горе израчунатој тежини целокупнога прираштаја наш извоз би, према томе, износио

у 1925 години S Е = 14,47 у 1926 | = ; 5 : 32 806 у 1927 а : = У 38,20

Видимо, дакле, од прилике исту слику, као и код говеда. Могуће, да смо одредили донекле нетачно и сумарно однос између говеђине и свињетине као 1/5 Ka =јљ. Могуће, да се тај однос у појединим годинама мења. Ми смо се придржавали односа, који је утврђен у нашој царинској статистици први пут за 1927 годину. У сваком случају можемо утврдити, да постоји у оба случаја иста тенденца. Домаћа продукција не стиже, да подмири потребе домаћег конзума поред извоза на страну и да сем тога још нешто уради на повећању бројнога стања стоке у нашој земљи.

Са извозом, какав је данас, ми не стижемо чак да бројно стање стоке д ведемо у склад са потребама повећаног становништва. Међутим на смањене извозе се не сме ни помислити. Напротив стање наше билансе плаћања према иностранству нам императивно налаже, да порадимо на повећању свакојакога извоза па према томе и извоза сточних производа и стоке, за чије су гајење природни услови код нас најповољнији. 4. Ситна стока и живина | Бројно стање ситне стоке и живине исто тако је постало стабилно и креће се око 7.735.915 оваца и 1.798.958 коза (у

1927 г.) и 16.278.432 комада живине, подељене овако:

13,838.973 — комада кокошака 863.614 _— > пловака 976.977 — а гусака 599.868 — 5 нурака

Јагњади до |! године имали смо 1.550.449 и. коза 400.998,