El Emel

Izbor arapske poezije

ABDEL VAHIB AL BEJATI Kradljivac vatre Okrenuli su se sa suncem, a njihova smelost se raspala Prvi od njih vrätio se da nariče za drugim Kradljivac vatre po svom običaju ne odlazi već se utrkuje s vetrom od vremena do vremena Još ga prati očeva kletva A zemlja se sakriva od njegove purpurne svetiljke Još postoji u crnim tamnicama i utočištima miris njegove umorne istorije Kad idol pogasi sve svoje buktinje one se ponovo pale na ostacima čoveka Vreme herojstva je prošlo, i tako vraćam se iz sveta smrti bezuspešno Säm sam goreo! Ja säm! A koliko je sunca prošlo pored mene ne mareći za moju tugu Ja sam im oprostio Ja sam ih oplakao Ja sam im ostavio ö r bože, čdk i moj pokrov I neka slepa slučajnost igra svoju igru Ja sam pljunuo na svoj lanac i tamnićara I baš me briga ako se povrate sa svojim neuspesima Vratiće se prvi od njih da nariče za drugim.

OČEKIV ANJE Moli za mene. Prešao je ogradu. Moju otadžbinu tužnu, gladnu i golu. Čekaj me na pristaništu, O ; moj a putujuća zvezdo i pričo moga sabesednika. Moje srce nose talasi mora crvenu jabuku . . . kao uspomenu i miris marta. Saputnike na mom putovanju koji pipaju put svoga povratka i moje pismo, i moga oca i moje cveće, i našeg divljeg psa što laje, i oči našeg šejha raspe'te na plamenu vatre, i lopova što krade limunovo drvo uprkos galami, devojku iz susedstva . . . i jutarnje ševe ü letu, i smrt i osvetu. A moje misli će prelaziti, prelaziti ogradu moje žalosne otadžbine, gladne i gole Ja i moja odeća u tuđoj kući, ja säm bez ljubavi i uspomena. Preveo s arapskog DUŠKO SIMEONOVIC

21