Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ПРНОГОРСКА ИЗАСЛАНСТВА У РУСИЈУ ПНУ МЛЕТКЕ 44

података, Само у једној белешци Ооловјева, коју цитира Ровински, налазимо шта је из Русије одговорено на очајну молбу владике и Прногораца :

„Бојарима (жалосно им бојарство!) и војводама црногорским који не могу остати у земљи, нуди ев да се преселе уџ Русију; п обећавају им се земље подесное за обделавање, али без новчане помоћи, јер им је речено да је ова у ратним временима немогућна. За калуђере црногорских манастира предлаже се такође селидба у Русију. па ће их сместити у руске манастире. Никакне знаке царске милости није могућно сада послати, сем у случају ако би настао рат између Турске и Млетака. те би тако положај Црне Горе био изван опасности (као да у том елучају не бл турска војска наново прегазила Прну Гору, даби могла напасти најближу млетачку котореку област!). Владици се обећавају оделде, књиге и црквени украси (као да се овима могу обновити разорене цркве и манастири!). Ни грамата не може се сада послати митрополиту и Црногорцима; јер се не зна где су сада, а чује се да су их Турци разагнали на све стране (као да их ни њихов посланик не би могао наћи!)“.

Када је владика Данило добио овакав одговор из „свете“ Русије, он просто није могао да појми како је могао онај исти цар Петар, који је њега и Црногорце позивао у помоћ противу Турске и коме еу они ту помоћ о своме трошку свесрдно указали, сада овакве поруке слати Сасвим природно, морала му се наметати мисао да његов изасланик није умео да представи право стање у Црној Гори, кад му из Русије предлажу да се бојари, војводе п евештеници преселе у Русију, а народ да оставе његовој судбини!...

Зато је владика Данило одлучио да иде саму Петроград; и пошавши на тај пут, повео је собом и неколико главара црногорских који беху преживели катастрофу. Они су отишли у Русију у почетку 1715. године. О путовању владичину и о његову раду у Петрограду немамо никаквих аутентичних података. Оно што о томе

# У своке делу „Черногорн“, Г етр. 522.