Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

50 _ ЦРНОГОРСКА ИЗАСЛАНСТВА У РУСИЈУ И у МЛЕТКЕ

Мучан утисак што га је посланица Петра Великог оставила међу Црногорцима, није се могао сакрити дуже од године дана.

Већ 21. Фебруара 1717. г. црногорски збор одлучује да се тражи млетачка заштита. У тој одлуци каже се да су Прногорци збацили са себе турски јарам који су раније еносили,!

Услед овакве одлуке, отишао је владика Данило лично у Млетке и повео је собом главаре од Ријечке и Црмничке Нахије. Млеци признадоше владици дуговну власт над православнима у држави млетачкој. у приморју и у Зети и слободно богослужење православно, у коме да их не узнемирује католички бискуп; 12 кнезова ријечких и црмничких да примају по 5 сребрних дуката месечно из которске касе; да Ријечани и Црмничани увозе своју робу без царине у млетачку државу, и да им се даде 400 дугих пушака и толико мачева. Овакве су помоћи имали у то време п Брђани. Савремени немачки извештај тврди да су Млечићи тада дали Црногорцима 6000 пушака,“

И тако, док православни цар даје главарима црногорским медаље са евојим ликом, за које би они баншг и када би их хтели продавати — једва могли исхранити своју гладну чељад за који месец дана, дотле им католички дужд од Млетака одређује месечну новчену помоћ! Докле цар православни даје 5000 рубаља да обнове све разорене и опустошене богомоље у Црној Гори, дотле 'католички Млеци дају 6400 пушака и 400 мачева и потребну муницију за поклоњене пушке! Интересантна паралела!...

Ко год зна тадашње узурпације римекога свештенства над православном црквом у Далмацији и у Боци Которској и злоупотребе и насиља која је чинио католички фанатизам над православнима, тај ће моћи оценити и труд владике Данила за православну цркву у приморју и горње успехе његове у Млецима.“

„Јов. Н. Томић, „Годишњица“, ШЕ, стр. 10. Милажовић, н. н. м, стр. 104—-109. | „Меп егбшпебег Ћфомасћег ВИдегзаа“, МХигађего, 1788: поменут у » Рта Реду се ТћеПпаћше Фет Бегђеп ппа Ктоафеп“, Улеп 1854: стр. 245. = Торђе Поповић, „Историја Црне Горе,“ Београд, 1896. стр. 94.—95.

1 >

со