Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И МЛЕТАКА. 65

који се лако потчињавају његовој вољи. „И ако Сава уверава да су Црногорци одани Венецији, на то се не треба ослонити, јер је то само из користољубља. Он сам, владика _Сава, искрено је одан Русији; нешто због вере, нешто 2602 завештања свога стрица “.“

Ово одузимање млетачке новчане помоћи, да не би Порта кривила републику што Црногорци непрекидно ратују се Турцима, у веви с искреном оданошћу владике Саве Русији, и са завештањем које му је оставио владика Данило да се поглавито ослања на Русију. — одлучи црногорски збор, који је био 8. септембра 1742. год. да владика Сава оде у Русију да потражи обећану помоћ, и да од црногорског збора однесе једно писмо царици руској Јелисавети Петровној. У том писму на ком су потписани: Вукадин Вукотић, губернатој целе Црне Горе; војвода Илија Радоњић евију брда Дрекаловић; губернатор Никола Лазаревић свега Грбља и Приморја, Сава Петровић, кнез његушки и војвода Мирко Стјепов од Цетиња — у име целог православног пара Скендерије, Црне Горе и Приморја — „бију челом“ пред Њеним Императорским Величанством; подсећају на своју невољу од 1716. год. када је митрополит Данило Шћепчевић-Његуш ишао у Русију да ту невољу објави и када је он донео цареку грамату, за коју они и сад благодаре и готови су за Њено Величанство евоју крв проливати. Јављају да је речени митрополит Данило преминуо 11. јануара 1785. г. и да им је оставио за митрополита и „повелитеља“ евога рођака Саву Ивановића Његуша, који сада има намеру и потребу да пође до Њена Величанества, да моли за обећане милости и награде. Тога ради, они моле царицу да помогне, и да им скоро врати митрополита задовољена, јер они без њега осташе као овце без свога пастира.“

Кад је владика Сава стигао у Петроград, он је царици поднео један опширан реферат од априла 1748.

7 В. Макушевљ „Самозванецљ Отепанљ Малние; у „Русекомљ Вбетнику“ за 1569. књ. 7., стр. 41.

= Марко Драговић, „Материјали за историју Црне Горе“; „Споменик“ "Срп. Краљ. Академије, ХХУ, стр. 1.

ЕВРОПА И ЦРНА ГОРА 5