Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

68 ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И МЛЕТАКА

иде натраг у Црну Гору), пего му је исплаћена, и ако смањено рачуната, и милостиња за цетињске манастире која за 21 годину не беше плаћена. Истина. Црногорци су се задужили више од 6000 дуката док су како-тако обновили цетињски манастир, а остало је још доста разорених и неоправљених цркава и манастира. Али доста ће му бити и 8000 рубаља да их обнови и оправи. Не морају богомоље по Црној Гори изгледати као што изгледа Казански Сабор у Петрограду... Иетина. Русија је велика и силна, али она има много таквих просјака као што су Црногорци! Доста ће им бити 6000 рубаља на једанпут и толике одежде и толике књиге и толики, молићемо, сребрни сасуди! И то кошта пара! А шта ли тек вреди нова царска грамата Црногорцима #!' Зато се царица Јелисавета с правом нада да ће Црногорци све то примити са захвалношћу; а што им не наређује да сеи они непрекидно моле Богу за здравље и срећу „царствујућега дома“, то је сигурно зато. што је то још Петар Велики у својој грамати наредио!... |

Овако „богато обдарен“ (Ровински, !. стр. 5443. пошао је владика Сава натраг у Црну Гору. Кад је пролазио кроз Берлин Фридрих Велики, и ако му не беше ни по вери ни по крви ни род ни помози-Бог. обдарио га је златним владичанским крстом,

Црногорци су били тако очарани великим успехом који је њихов владика постигао у Петрограду, да су га на првом свом збору замолили да узме себи за помоћника а може бити и наследника, свога далеко енергичнијега брата од стрица Василија. Сава је поступио по жељи народној: наименовао је Василија за свога наследника; а док је он жив за свога помоћника; и послао га је у Пећ, патријарху Танаесију Гавриловићу, да се учи и спрема за то високо звање.

Има један извештај изванредног провидура млетачкога Ђан Батисте Албриџи од 9. новембра 1745. год., који хвали владику (Јаву, као човека мудра, који

" Сима Милутиновић, у својој „Историји Шрне Горе“, наштампао је ту грамату на руском јевику на стр. 76.—77. Али У њој нема ништа више него што смо горе навели.