Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

0 ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И МЛЕТАКА

би желво да се Црногорци блистају православљем, као најсветлији камен у круни Њ. Величанетва. Једно само Ооли тај народ, што нема новаца да у својој митрополији на Цетињу обнови цркву рождества пресвете Богородице, и ова се не може обновити без императорске помоћи и милости. „О свему —- наставља Василије —- написана је кратка историја, коју смо послали Алексију Вешњакову, али његова смрт зави нас у црно. Сада се усуђујем В. Високој Светлости препоручити нашега сродника, Стевана Јовановића, који је изабрат од целога народа, да се у императорском авору дослужи царске милости, те да ова не заборави "на црногорски народ. Такође молим Вашу Високу Светлост, да нареди да сео државном трошку наштампају ове историје које шаљем преко Вашег резидента у Цариграду Алексија Михаиловића Обрешкова“. Из тих историја изволеће Његова (ветлост обавестити се о народу, о његовим православним црквама и нарочито 0 светој митрополији црногорској. и колико су до сада. страдали од Турака и од Латина, паето опет, благодарећи Божјој благодати и милости руског Императорског Величанетва, ни Турци ни Латини не могоше обладати Црном Гором ит. д.“.'

И ако је архимандрит Василије показао у овоме писму доста дипломатске способности; јер његова идеја, Аа би се „Философском школом“, дакле вишим образовањем, ионако бистрих Црногораца, могло знатно утицати на католичке Приморце, Захумце, Зећане и становнике Скендерије, врло вешто подилази православном прозелитизму, који је онда био тако исто етрастан као и католички; -— и ако је својим двема кратким историјама Црне Горе показао да је већ у половини ХУШ века појмио како се најсигурније прави пропаганда за једну мисао: — опет овај корак „са митрополитеке катедре“ на Цетињу није донео никаква резултата Црној Гори; чак није умножио ни број оних црквених књига којима је Василије разгонио „маглу незнања“ у околини благочастија црногорског, а камо ли

т Драговтћ, „Споменик“ Орп. Краљ. Академије. ХХУ, етр. 8.