Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

М. ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ.

Враћајући се из Русије, владика Василије јавио се нанцелару грофу Михаилу Иларионовићу најпре из Кијева, па онда из Беча, писмом од 5. августа 1104. Г., у коме му јавља: да је био примљен у аудијенцији код римеког ћесара, којига је милостиво примио и распитивао га да ли је у Русији добио све тито је тражио; а да је он одговорио како је, штедротом Њ. Величанства, добио и много више него што је молио. Затим је, вели, ћесар дуго разгледао царичину слику и панагију на његовим прсима и изволео је ову чак узимати у евоје руке — сигурно због силних брилијаната којима је била окићена. Најзад јавља да ће 6. августа кренути за Млетке, одакле ће се опет јавити. Повле потписа владика на овом пиему додаје „постекриптум“, који је важан за историју одношаја двеју српских митрополија, црногорске и српске у Угарској. У њему вели да је послао државној колегији спољашњих послова представку о дрскостима и безбожним поступцима карловачког „епископа“ Ненадовића, и моли да канцелар не упусти то важно питање; иначе православни народи могу бити доведени до очајања, на велику штету сверускога императорскога двора. |

Та предетавка није нађена, али може бити да се она тиче Ненадовићева сметања да се православни Орби не селе у Русију; јер ево шта прича Сима Милутиновић (у евојој „Историји Црне Горе“, стр. 89.— 91.). Царица Јелисавета предложила је владици Василију да јој пошље толико Црногораца у Русију, да од њих састави нарочити „црногорски пук“. Када је владика на