Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 89

о томе емо и ми нашли једну белешку у бечком архиву Минпетаретва Унутрашњих Послова (у кутији под ТУ, М. 3.), која овако гласи:

„Митрополит Павле Ненадовић јавља, по најпокорнијој дужности, да је владика црногорски, који је 8 месеца провео у Трету чекајући људе своје вере из Турске да их даље прати (у Русију); па како ови не дођоше, сада је с тројицом својих слугу дошао у Беч, не би ли од лосковског посланика добио пасош да иде у Русију“.

Само што високопреосвећени карловачки не додаје: „Гледајте да московеки посланик и жестоки Руе Ћајверлинг не изда пасош томе невернику из Турске!“ Али он је знао да ће се већ надлежни у Бечу сетити и сами шта им треба радити, према овој преосвећеној достави.

Узевши у обзир да ми владику Василија, после његова путовања у Русију, налазимо на Цетињу тек 7. Фебруара 1755. г.. а да се он кренуо из Беча за Млетке 6. августа 1154. — дакле одиста тек после “ месеци могли бисмо помпелити да он одиста није добио тражени пасош од „московеког“ посланика Кајзерлинга. Али, узевши у обзир да није нимало вероватно да ће владика Василије, који је у Русији онолико наваљивао да се што пре врати своме „стаду,“ сада, кад је већ дошао тако близу Црне Горе, остати читавих ( или 8 месеци у Трсту, и покушавати да се врати у Русију још не видевши Црне Горе: а с друге стране, узевши у обзир да на оној белешци коју смо ми нашли, има датум: 9. октобар 1757. — онда је сигурно да је Милутиновић погрешио што ово организовање црногорекога пука за Русију ставља у 1154. г., јер је оно предузето доцније. Овој хронолошкој погрешци првог историка Црне Горе не треба се чудити: јер чак и Медаковић, који је писло 1850. г. своју историју Црне Горе, још не зна о путовањима владике Василија у Русију ништа више да каже до ову једну реченицу: „Овог времена ишао је чешће владика Василије у Русију ради народније послова и помоћи истом од Императорице“ (стр. 84.).