Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

336 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

пред Шумлом,_Руси су, средином Октобра, морали прекинути операције и повући се у Влашку на зимовање. Што се тиче Мустафа паше, руска влада није имала поверења у њему. Она се бојала да он иде на то да добије у руке какав акат, којим би турској влади могао дати оправдан разлог да српски народ лиши повластица, које је после толико стрпљења и жртава добио. Услед тога она је саветовала Милошу да остане с њим у добрим односима, али да се чува да га он не превари и да му нипошто не даје у руке никакав докуменат неповољан по турску владу.

Али рат између Русије и Турске није био тиме завршен. Цар је одлучио да, у пролеће 1829 г., продужи војне операције са још већом енергијом. У том циљу он је поставио за главног команданта трупа генерала Дибића,. једног од најспособнијих официра и поверио му да изврши потребне припреме за рат.

У исто време руска влада је продужила са савезницима. рад на решењу грчког питања. Грчки устаници, који су још 1827. г. били основали републику и за председника изабрали граб

ја Каподистрију, оившег помолника р ског министра иностраних дела, нису сили у стању да сузбију египатску војску која се, под командом Ибрахим паше, борила против њих. И поред блокаде, у којој је савезна флота држала грчке обале, Ибрахим паша је успевао да набавља храну и остале потребе сувим путем из Турске. Да би му те изворе пресекла и да би га принудила да напусти Грчку, Француска је, у име савезника, послала један корпус војске, у циљу да прекине везе између египатских трупа и турске територије. Немогући да се бори против Француза Ибрахим паша, је са својим трупама напустио покрајину Мореју.

Тада су између савезних сила продужени преговори о будућем уређењу Грчке. Двадесет другог марта“ 1828. г. потписан је у Лондону један п отокол, којим-је-одређено да Грчка буде монархија, под суверенством султановим, и да 101 плаћа милион_и по грошаданка и којим су јој утврђене границе; У исто време решено је да се посланици Француске и Енглеске у Цариграду врате па своја места и да почну преговоре с тур“ ском владом о решењу грчког питања.

Међутим Турци су се такође спремали за продужење рата. Султан је понова затражио од скадарског везира да с војском пође у Софију. Мустафа паша је известио Милоша да ће ускоро кренути с војском и уверавао га да не треба да се плаши што ће се његове трупе приближити границама Србије. Непријатељи Русије полагали су много на појаву албанских трупа на бојишту. Али оне на њему нису одиграле никакву улогу. Док су се трупе лагано кретале ка Видину, Дибић је, 11. јуна, успео да потуче војску великог везира, код Кошшевче и да тако Русима отвори пут преко Балкана. Од тада су руске трупе наступале без већих препрека. Када им је, 20. августа, пало у руке и Једрене, султан је био принуђен да затражи мир.

етан