Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

358 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Ђорђевића (26 јуна), Рибопјер је позвао к себи Давидовића. Саопштио му је да су му стигле примедбе његове владе на српски мемоар, од 11 фебруара и да је из њих видео да им нацрт хатишерифа, који је предат турској влади, потпуно одговара. У исто време рекао му је да Крушевац неће дати Турцима, чак и кад би Милош био вољан да им га уступи, али да одредбе о Савету морају остати како су састављене а тако исто и она ограда да ће турска влада признати српске законе „уколико не буду противни суверенитету султанову. Тада му је прочитао, из упустава која је од владе добио, наредбу да приликом тумачења уговора не повреди начело поданства српскога народа султану и да не узима сваку реч у најширем смислу, пошто томе још није време. За тим га је известио да ће сутра дан одржати с Реис ефендијом конференцију о српској ствари и наредио му је да и он тамо буде са свима потребним документима и да јави депутатима да и они дођу.)

Та је конференција одржана 27 јуна, у летњиковцу Реис ефендије, на Босфору. Од стране турске владе њој су, поред Реис ефендије, присуствовали још и беглички ефендија, аметџи ефендија_и главни тумач турске владе. Чим је конференција почела руски посланик је позвао у салу Давидовића, који се дотле налазио с депутатима у оближњој соби. Пошто је узео од њега уговоре посланик је прочитао текстове У 11 ога члана Букурешког Уговора, оделитог акта Акерманске Конвенције и М]- тога члан Једренског Уговора и, пошто их је попротумачио и нагласно да је последњим уговором утврђено да одредбе Акерманске Конвенције буду извршене најтачније и без најмањег одлагања, питао је Реис ефендију шта је до тога часа учињено за Србе, да ли су одредбе Акерманске Конвенције испуњене и да ли су Србима враћене шест одузетих нахија.

Одговор је дао беглички ефендија. У Букурешком Уговору — рекао је он — има само то да ће се српска влада договорити с депутатима. Преговори су више пута предузимани, али су прилике увек биле такве да нам нису. дале да извршимо тај уговор. Наша је влада готова да га испуни; само у том уговору нема помена о повраћају шест нахија.

Руски посланик га је одмах исправио, рекавши да се он за повраћај нахија није позвао на Букурешки Уговор, него на Акерманску Конвенцију и на Једренски Уговор.

Показујући ферман који је Мехмед Есад ефендија, 1820 г., носио у Србију, беглички ефендија је наставио да су Срби тада молили да се из нахија пожаревачке, јагодинске, крагујевачке, рудничке, пожешке и ваљевске уклоне муселими и да је турска влада готова да испуни српску молбу. Посланик је тада приметио да за те нахије није ни чуо и позвао је Давидовића да каже које нахије Срби траже. Пошто је он то учинио, позвао гаје даму на карти покаже нахије које је поменуо беглички

ту Д. Давидовић М. Обреновићу, 3 јула 1830. (Исто.228).