Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

360 Е ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

нека ми Реис ефендија да написмено да Порта не налази да има шта враћати Србији и ја ћу послати курира с том писменом изјавом у Петроград цару па нек он суди између мене и вас. Уплашен том претњом Турчин га је замолио да се претрпи још за 10-15 дана, док се из Србије не врати комесар, послат за преглед границе, који ће покупити све потребне доказе. Посланик је био мишљења да ће бити боље да руски цар пошаље свога комесара у Србију да на месту испита ствар. Беглички ефендија је одговорио да је то ствар само турске владе. Ја сам овде представник господара императора целе Русије — одговорио је посланик — ја говорим место њега, ја стојим за њега добар да ће послати свога комесара у Србију. За тим је наредио Давидовићу и депутатима да се повуку.

Кад је остао на само с Турцима руски посланик им је изјавио да у питању о одузетим нахијама неће ни црте попустити, да цару нарочито лежи на срцу извршење одредаба уговора о Србима и да ће се турска влада, ако не буде хтела вршити своје свечане и јасно одређене обавезе, понова завадити с Русијом. Осем тога препоручио им је да султану саопште његове речи и тон којим је говорио и изразио је наду да ће он боље судити о тој ствари. Тиме је конференција завршена.

После конференције Турци су, бојећи се заплета с Русијом, молили посланика да не јавља ништа цару о њиховој упорности у питању о повраћају одузетих нахија и он им је то обећао. Међутим он је о томе известио руску владу, у циљу да је огорчи на Турке и да тако добије што енергичнија упуства.)

Деветог јула, пре него што је истекао рок од петнаест дана који су Турци тражили, руски посланик је, преко свога тумача, питао Реис ефендију шта влада мисли чинити са границама Србије. Место одговора сутрадан су дошли у руско посланство бегликчи ефендија и аметџи ефендија. То је, кажу, био први пут

у тако високи турски чиновница дошли код једног страног посланика ради преговора. Они су молили посланика да се мало притрпи, из разлога што комесар још није био стигао и што је питање врло сложено. Донели су некакву карту и доказивали су му, према њој, да Срби тражг много више него што им припада, да би се враћању тих крајева Србима одупрли и тамошње паше и муслиманско становништво и да би се због тога изродили нереди, за које би Русија оптужила турску владу. Напослетку предложили су да се Србима даду у замену други крајеви у којима нема Турака, пошто уговор иначе не одређује поименично крајеве које им треба предати.

Руски посланик им је одговорио да је њему дужност да ради на извршењу уговора а не да прави нове; да су уговори закључени између Турске и Русије јасни, пошто је у њима реч о повраћају

одузетих нахија, т. ј. оних које су Србији раније припадале

1) Исто.

.

рани ме