Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

364 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Милошу и Србији, али да се не може радити оно што је противно поданству султану и да он Милошу само саветује да се држи руске владе. Обећао му је да ће влади саопштити Милошеве захтеве о чврстој заштити Русије, о зајму од десет милијона гроша, о одашиљању у Србију једног руског агента и других Руса и о једном утврђеном месту за чување архиве. Али је одмах додао да таква заштита већ постоји, да агенат није потребан, пошто нема трговинских веза између Русије и Србије, да за чување архиве Милош може имати један утврђен двор, али никако град, јер Срби не треба да забораве да су султанови

поданици. Што се тиче питања о Савету, које је Милош став--

љао као погодбу за свој останак на челу српске управе, посланик је наредио Борђевићу да му јави да ће у случају, ако њему не буде по вољи одредба која ће о томе бити унета у хатишериф и ако је он не буде могао примити, доћи ; други на његово место који-ће на њу пристати.)

Да ои ублажио те своје изјаве посланик је одговорио и Ми лошу на његово писмо. Уверавао га је о свом енергичном 34узимању у корист што бољег решења српске ствари и жалио је што је Давидовићева ревност у раду изазвала неспоразум између њих. Послао му је текст одредбе о независности унутарње управе из руског нацрта хатишерифа и изразио је 60јазан да његово неповољно тумачење те одредбе није потекло из рђава превода. Известио га је да ће одредба о Савету, и ако у неколико измењена, остати у снази, али је додао да ће кнезу остати одрешене руке да заведе и Народну Скупштину, пошто у хатишерифу неће бити никакве одредбе противне томе, тако да турска влада неће моћи да протестује.)

1у М. Ђорђевић М. Обреновићу, 2 августа 1830. (Исто.246-7). 2) Рибопјер М. Обреновићу, 17 и 23 јула 1830. (Исто.247).