Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

366 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Разговори су продужени и сутра дан. Комесар је у више махова наваљивао да придобије Милоша, али он никако није хтео

попустити. Видећи да је даљи разговор излишан, Турчин је

замолио Милоша да његов труд опише како би у Цариграду могли видети да он није крив што Срби нису хтели попустити.1) _Наскоро за тим београдски везир је отворено признао да

је турска влада у ствари послала комесара у Србију, не из-

виђа границе, него да испита да ли ће Милош што попустити од одредаба уговора па да се према томе управља у преговорима које је водила с руским послаником у Цариграду. Он му је у исто време доставио да би он био рад да се састане сњимида му само · затражи одговоре на извесне предлоге своје владе, које треба да пошаље у Цариград.2) Милош је затим имао још један састанак с Ћешафефендијом. Турски комесар је покушао да га склони да, у накнаду за наследно кнежевско достојанство, одустане од извесних својих захтева. Али Милош није попустио. Затитулу наследног кнеза обећао је турској влади само своју неограничену оданост. Осим тога покушао је да докаже да је у великом интересу самога султана да тим поступком привеже за себе нову кнежевину и да је не само у нтересу Срба, него иу интересу турске владе да наследством на српском престолу осујети интриге са стране, које ће сеу Србији извесно развити, ако народу буде остављено да бира кнеза. Услед тога позвао је и везира и комесара да се за то заузму код турске владе и обећао им је велике поклоне не само њима, него и самом султану.

У том је влада наредила комесару да се врати. Он је пошао из Београда, 8 јула, и свратио је у Пожаревац да се поздрави с Милошем. - У разговору, који су том приликом имали о титули наследног кнеза, Милош је обећао султану поклон од=тола милијона гроша (хиљаду кеса), ако му ту титулу буде подарио.

По одласку турског комесара Милош је продужио разговоре о истој ствари с београдским везиром. Они су се састали, 5. августа, у Топчидеру. Милош га је понова молио да се и он заузме код владе да му султан учини ту милост и да његовој породици да у наслеђе мукаду Мачву. После три дана везир је послао повољан извештај у Цариград и изразио је наду да ће султан његову представку и молбу усвојити.3)

Знајући да ће решење тога важног питања много зависити од руског посланика у Цариграду, Милош се и њему обратио. Одговорио му је на ранија писма, сложио се потпуно с њим у томе да је ранијем неспоразуму међу њима био узрок само нетачан превод одредбе руског нацрта хатишерифа о унутарњој

1) Ћешаф ефендија турској влади (Љ. П. Ненадовић, Исто. 1. 17)М. Обреновић депутатима, 20 маја 1830 и Д. Давидовић, 26 маја 1830. (М. Гавриловић. Исто. 254—256). 5

2) А. Симић М. Обреновићу, 11 јуна 1830. (Исто 256).

3) Исти истоме, 11 августа 1830. (Исто. 257).