Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХхХХ 369

шаф ефендија, дотадањи комесар за границе, који се већ био вратио у Цариград, присуствовао је такође конференцији, Упитан за мишљење он је одговорио да границе нико не зна тачно пошто су те крајеве држали час Срби а час Турци. Али руски посланик је захтевао да се одредбе уговора тачно изврше. Тражио је да му турска влада у једној ноти изнесе разлоге из којих нуди Србима само један део одузетих нахија а не све. „Ја овде — рекао је турским министрима — немам силе натерати вас, но мој Господар има и знам да ће негодовати кад дозна да за једанаест месеца нисте испунили што сте обећали испунити за месец дана." Услед тога решено је да влада запита депутате да ли би пристали на оно што она даје.

Када им је, после месец дана, стављено то питање они су одговорили да на то не могу пристати, пошто су то само делови одузетих нахија и молили су да и Русија и Турска пошаљу своје томесаре да на месту испитају границе, уверени да ће они полврдити да су Србима, одиста, припадали сви крајеви које они траже.

Међутим Турцима је било стало до тога да што мање земљишта врате Србима. Ради тога исам султан је у два маха слао руском посланику Ахмет пашу да му предочи несавладљиве тешкоће које за Турску представља повраћај одузетих нахија У целини, као што Срби траже и да га замоли да, у прилици од које можда зависи мир у том делу његове царевине, пристане да коначна одлука о том питању буде остављена руском цару. Рибопјер је одговорио да на то пристаје, али је, пошто није предвиђао такве тешкоће и опасности, молио султана да му саопшти разлоге којима би могао поткрепити његову молбу, пошто би иначе рисковао да не одговори поверењу које му је он указао.1)

____ Нове конференције одржане су 11 и 12 августа. На њима је руски посланик пристаол/!. да се скину звона с београдске цркве 2, да Милоша наследи његов старији син и да после њеГове смрти народ изабере кнеза из породице Обреновића!3; да руски и турски комесари повуку границе које је Србија имала на дан потписа Букурешког Уговора. МА. да турска влада промисли 0 унутарњој управи у Србији и дао својој одлуци изВести руско посланство 5/ да се цифра данка одреди кад комесари буду обележили границе Србије и буда се турска имања у Србији морају продати Србима у року од годину дана. У осталим питањима Турци су пристали на предлоге руског посланика. О гранипима је вођена дуга и жива дискусија. Нико од Турака није смео узети на себе да у том питању попусти да не би пао у немилост код султана. Најпосле је зет султанов, Капудан паша | примио на себе да уреди тојпитање.

1) Рибопјер кнезу Ливену, 17 августа 1830. (Исто).