Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ЊУ ПИ АН УМ АЧЕХЕХЕКУ 371

о београдској царинарници, ни о оружаној полицији: | редба о исељењу Турака нејасна и даје у олредбу о Савету стављено да његови чланови не могу бити збачени (без кривице учињене против турске владе. Он је молио да се тај последњи став допуни речима „и против народа и књаза“ и да се у хатишериф унесу одредбе о томе да Срби могу носити одело по својој вољи, да могу зидати цркве и манастире и да се аустриски поданици не могу слободно насељавати у Србији, нарочито у Београду, услед опасности да сви трговачки послови не падну · у њихове руке.

Руски посланик је усвојио неке од тих примедаба. Тако је у одредбу о Савету стављено да његови чланови могу бити оптужени и лишени свога звања само у случају кривице против турске владе или „против земаљских закона“. Али је налазио да је одредбу о оделу излишно уносити у хатишериф а да. цркве и манастире могу Срби и иначе подизати. Што се тиче досељавања аустриских поданика у Србију, препоручио је толеранцију, пошто се турска влада не може, због „господе Срба“, завађати с другим државама, с којима има уговоре. Том приликом посланик је предао Давидовићу препис берата на наследно кнежевске достојанство, који је био упућен Милошу)

Међутим и ако се могло мислити да ће Срби бити з 0љни текстом хатишерифа, тако није било у ствари. Двадесет деветог септемора Давидовић је отишао руском посланику с новим молбама, које су биле стигле из Крагујевца. Одредба о наследном кнежевском достојанству обрадовала је јако Милоша, али она није могла разбити његову зебњу да Турци неће пристати да се иселе из Берерада. Та његова зебња појачана је била самом редакцијом те одредбе у хатишерифу, из које је излазило да Турци могу ипак имати у Србији имања. Услед тога он је депутатима понова скренуо пажњу на то колико је важно за Србе да добију варош Београд или дозволу да могу подићи варош у Топчидеру. Налазио је да ће Срби, удаљени од те најважније тачке према Аустрији, доћи у положај у коме се налазе Црногорци, удаљени од мора и да ће трговина и богаство пасти у руке аустриских поданика, београдских Јевреја, Цинцара, Грка и других странаца. Даби По т наредио је депутатима да понуде Турцима што од одузетих нахија и да у договору с Ћешаф ефендијом, поред онога што је обећано за наследно кнежевско достојанство, поделе члановима владе још пола милиона гроша и да султану исплате што је раније обећано и обећају

још 200,000 гроша и више.2) __ Руски посланик је налазио да вароши по хатишерифу морају припасти Србима и да Милошевој зебњи нема места, али је ипак

пристао да се та одредба допуни по његогој жељи. Саветовао

1 Д. Давидовић М. Обреновићу, 2 октобра 1830. (Исто. 271). 2) М. Обреновић депутатима, 15 септембра 1830. Исто. 272).