Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

3794 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

предаду турској влади и да изјаве да би их, из осталих одузетих

нахија у којима се народ није побунио, било и више, кад би народ.

имао довољно слободе да их поднесе; да јој представе потребу да побуњене крајеве присаједини Србији, пошто у случају, ако се Турци зулумћари буду вратили међу огорчени народ, могу настати недогледне последице: да јој саопште да у Србији влада велика узрујаност и да народ жели да притекне у помоћ угњетеној браћи; да је увере да њена зебња од Србије није оправдана, пошто би Србија присаједињењем одузетих нахија била повећана само за трећину и да ће његови наследници бити исто тако верни султану, као што је и он и да ће по бератима моћи да буду кнежеви само докле буду били верни султану; да јој представг да би постављање нарочитих старешина у одузетим нахијама, као што је Реис ефендија раније предлагао, само изазвало заплете између српскога кнеза и тих старешина и између кнеза и турске владе и да би, у осталом, такво решење било не само непрактично и тешко за народ, него и противно одредбама хатишерифа од 18530. г.

. Осим тога препоручио им је да руском посланику покажу народне тужбе и своја упуства и да му изјаве од прилике ово. Кнез је потпуно убеђен да турска влада, осем крајева које је већ нудила преко Лепиб ефендије, неће на леп начин вратити остале одузете нахије и да то нарочито важи за Крајину. Услед тога потребно је да посланик енергично затражи од турске владе одговор о границама, како би Срби могли бити начисто и, према томе, предузети најпогодније мере за заузимање тих граница. У случају, ако питање о границама не буде свршено у току лета, буна ће, извесно, планути и у осталим крајевима одузетих нахија, судећи према извештајима и позивима, које је кнез отуда добио. Да би то: питање једном било свршено, кнез је готов да нешто и попусти од онога што Србија треба да добије, али никако у Крајини, која је народу тако потребна због саобраћаја с Русима. Кнез је потпуно уверен у симпатије и заузимања руског посланика, али народ је изгубио свако стрпљење и ништа га неће моћи уздржати, ако бар питање о границама не буде што пре решено. Положај је у толико озбиљнији што су у Србију почели стизати депутати из Бугарске и из Маћедоније и тражити заштите а ни у Босни и Херцеговини није стање повољно. Кнез зна да је Русија противна сваком покрету у Турској и то је исцрпно разложио старешинама на последњој скупштини, али народ живо осећа патње потлачене браће и није у стању да јој одрекне помоћ за коју га преклињу, уверен да је његова ствар тако праведна да Русија неће бити у стању да га одгурне од себе и да му потпуно одрекне своју милост и заштиту.1) -

| 1) Упуства, од 12 фебруара 1833. (Исто. 442—4).

паљбе +