Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА хххш Е 403

Не познавајући добро тадању политику Русије они су налазили да тражење турске владе могу Срби осујетити само једном енергичном жалбом руском царуи дау случају, ако Турци морадну остати у Београду, на то треба пристати само под извесним условима. Они су веровали да убрзо мора доћи до сукоба између појединих Срба и Турака и да ко од Срба може погинути и рачунали су да ће тада српска влада моћи лако да докаже да Срби и Турци не могу заједнички живети и онда израдити дасе Турци иселе у град. Они су наводили за пример Белгију и Холандију, које су савезне силе на Бечком Конгресу ујединиле у једну државу, па су их недавно, кад је тамо планула буна и кад су увидели да не могу остати у заједници, опет одвојиле.)

Депутати су о свему томе известили кнеза и чекали су његова упуства. Почетком Јула примили су од њега једно опширно писмо. Кнез је потпуно одобрио држање депутата у питању о исељењу Турака. При решавању овога питања —- писао им је он у главном — не може бити речи о томе шта је Турцима корисно или потребно, него само о тачном извршењу хатишерифа. О рејону око Београда могло се говорити само приликом закључивања уговора о Србији и састављању хатишерифа а не сад, кад њихове јасне одредбе треба извршити. Ниједна варош није придодана граду који се налази поред ње па ни варош Београд и стога се Турци морају иселити из ње, атакоисто и из свих осталих места. Тако су хатишериф од 1830 г. разумели не само Срби, него'и Турци, који су одмах по објави хатишерифа почели продавати своја имања. Да имто тада није било забрањено из Цариграда, они би се иселили још у току 1831 г. Тако су тај хатишериф разумели и руско посланство у Цариграду и руска влада у Петрограду.

Осем тога доказивао је да он не сме узети на себе одговорност да народ лиши Београда, него да као кнез, мора остати уз народ у том питању. У осталом — писао им је даље — народ не би на тај уступак пристао; чак се треба бојати да се, узбуњен тим захтевом, не дигне и да не отера Турке у градове. Нека Русија и Турска пошаљу своје комесаре у Београд и нека они на Врачару, где је 1830 г. прочитан хатишериф, објаве ту одлуку у погледу вароши Београда па ће видети како ће бити примљена. Београд је једино место у Србији у коме могу процветати трговина и занати (художества), одакле се најпре цивилизација може међу нама раширити, где се најлакше више школе могу основати“ У“ 'србији нема места које би се могло поредити с Београдом у погледу погодности за вођење трговине.

Да би што јаче утицао на Русе он је напоменуо да су'у почетку његове владе најугледнији београдски трговци и коми-

1) (Исто. 472).