Figarova ženidba ili Ludi dan : komedija u pet činova
ФИГАРОВА ЖЕНИДБА 111
АНТОНИ ЈО (Марселини, показујући судије). Шта ти имају толико да мрмоље 2
МАРСЕЛИНА. Подмитили су великог судију; он је подмитио другог, и ја ћу изгубити мој спор. БАРТОЛО (тихо, мрачним гласом). И ја се бојим.
ФИГАРО (весело). Храбро, Марселина!
ДВОДЛАНИЦА (устаје, Марселини). | А! То је сувише! Ја вас оптужујем; и за част суда ја тражим да се пре но што се пресуди она друга твар, изрече пресуда по овој.
ГРАФ (седа).
Не, писару, ја нећу пресуђивати о мојој личној увреди; један шпански судија неће се осрамотити _ прекорачењем закона које једва ако би било достојно азијских судова; доста је других злоупотреба. А поправићу још једну, образложујући своју пресуду: сваки судија који тако не учини, велики је непријатељ закона. Шта може тражити тужилицаг Венчање ако оптужени нема да плати; обоје било би противуречно. ДВОДЛАНИЦА. Мир, господо!
ПРИЈАВНИК (крештавим гласом). Мир! ГРАФ.
Шта има да нам одговори бранилацг Да хоће да очува своју слободу; до воље му..
ФИГАРО (радосно). Добио сам!