Figarova ženidba ili Ludi dan : komedija u pet činova

ПЕТИ ЧИН.

(Под кестеновима у парку; деа павиљона, киоска

или т. 38. храма за врт, лево су у десно; поза-

дина представља вештачки украшену ливаду, на-

пред је једно седиште обрасло травом. Позорница је мрачна).

СЦЕНА 1.

ФАНШЕТА (сама, држећи у једној руци два двопека и једну поморанџу, У другој запаљену светиљку од хартије).

У павиљону лево, рекао је. То је овај. — Сад само још ако не дође, мој ђаволан...! А они гадни млађи у кујни нису ми хтели дати једну поморанџу

и два двопека! За кога, госпођице 2 — Па, господине, ·

за неког... 0! Ми знамо! — Па кад би и то било

Зар зато што господар неће да га види, треба да умре |

од глади 2 — Па ипак то све стало ме је једног доброг пољупца у образ...! Ко знаг Он ће ми га можда вратити. (Опази Фигара који је мотрп, она цикне) Ах!... (Она утекне ш уђе у павиљон лево од себе).

СЦЕНА НИ.

ФИГАРО (с великим огртачем на плећима и великим шеширом оборена обода), БАЗИЛ, АНТОНИ ЈО, БАРТОЛО, НАПАСТ, СУНЦОЖДЕР.

Група слугу и радника.

ФИГАРО (с почетка сам). То је Фаншета! (Лрелети погледом остале који прилазе и каже осорним тоном). Добар дан, господо, добро вече; јесте ли сви ту г