Filatelista

ЛЕ |

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ 5 ЕНД] БРЕ Д | | а

ДРАГ. М. РАИЧЕВИЋ

Масовност – основни задатак 6 ајише- (ај ин пето

Улазимо У 1950 годину са новим пер= спективама развоја наше филателије. улазимо у годину која треба да створи наше нове филателистичке кадрове, где ће филателија постати још значајнији фактор У нашем друштву и дати још већи допринос у изградњи социјализма код нас.

Један од основних задатака нашег Савеза остаје и даље: што више омасовити фиалателистички спорт У нашој земљи. окупити све праве филателисте. било да су се већ раније почели бавити сакупљањем марака, или то тек сада почињу. И заиста ако упоредимо бројно стање чланова приликом оснивања Савеза филателиста Србије месеца августа 1948 голине и непосредно иза тога са данашњим оројем од преко 2860 чланова, видимо огроман напредак. тј. десетоструко повећање за непуних годину и по дана.

Са оваквим повећањем на први поглед Савез би могао: да буде потлуно задовољан и да сматра да је постигао постављени задатак у погледу омасовљавања филателије код нас и њеног продирања У најшире слојеве народа.

Међутим, свака ствар има своје лице и наличје, па због тога не би било сувишно рећи неколико речи и о наличју омасовљавања филателије код нас и да, посматрајући повећање броја чланова Савеза кроз Подружницу Београд, као нашу највећу подужницу, проанализирамо који су узроци 'овог повећања и како се до њега долази.

Подружница Београд у месецу јануару 1949 године имала је 420 ред. чланова И 99 омладинаца, тј. свега 519 чланова, док према последњем стању од јануара 1950 године имамо 790 ред. чланова и 330 иомстадинаца, свега 1120. тј. укупно повећање за годину дана износи 601 члан. Ово повећавање нагло расте од месеца августа

1949 године, дакле од издавања емисије „5 година НР Македоније“ па на даље, тј. од емисије од којих су чланови доби-

јали "најпре 5, а затим једну п две серије,

а које су самим тим после издавања до-

бијале _ десетоструко, па и двадесетороструко већу вредност од номиналног износа. Самим тим постати чланом Савеза

-" код извесних лица нефилателиста постало

је „рентабилно“, па су они ту „рентабилност ухтели и да искористе на штету правих филателиста.

Прави филателиста треба да посећује филателистичке састанке, комплетира своЈУ збирку, врши размену марака, прати стручну Филателистичку штампу, итд.

А како то изгледа код нас

Правила Савеза у своме чл, 9 предвиђају да је дужност свих чланова Савеза да се активно баве филателијом и да редовно похађају филателистичке састанке. Наши састанци се одржавају редовно еваке среде и недеље и њима просечно присуствује 200 до 250 скоро истих чланова. док састанцима омладинске секције који се одржавају сваке суботе присуствују од 50 до 60 чланова омладинаца. Поставља се питање шта је са осталим члановима: 600 редовних и 250 омладинаца, који не долазе на састанке нити активно учествују у раду Савеза2!

Даље, наш нови стручни часопис „Филателиста“ излази у 2000 примерака, што би према броју чланова Савеза било недовољно, Међутим, ситуација је супротна, тако да и од овог недовољног тиража остаје нераспродато око 400 бројева, а од стране уредништва Подружници Београд скренута је пажња да се просечно према броју чланова у Београду најмање растура M чита „Филателиста“. Јасно је међутим, да је основна ствар да сваки прави фила-