Filatelista

ПИРА УП И" и У

Тод. TI 4 704

» што је ш Zagrebu u visokoj starosti ргеко 70 софпа, док se u engleskom i nemačkom tekstu iste brošure sasvim određeno %aže da je Koširu bilo 70 godina kada ie Timo.

Međutim danas znamo da ie Lovrenc Kožir umro 7 avgusta 1879 godine u Beču.

Povodom 71-godišnjice smrti velkog reformatora: poštanske službe, koja se navršila pre nekoliko dana, naročito nam je drago, što smo mogli da obiavimo, da se dokazima iz Švajcarske pridružio i dokaz sa drugog izvora dokumenat iz Nemačke u kome se kaže:

Бат: >da ne može postojati nikakva sumтја da je Lovrenc Košir, zamenik državnog knjigovođe iz Beča već godine. 1836, predloŽio ausiriskoj vladi da se ukine naplaćivanje pošlanske takse u gotovu i da se umesto to:ga uvedu franko marke.«

Danas kada je stvarno“ otklonjena svaka sumnia u originalnost genijalne ideje Lo~renca Košira za uvođenje poštanske mar'ke. smatramo ipak polrebnim da kao fila<elisti-skupliači poštanskih maraka ukažemo na neophodnost da se sa nadležnog mesta nastavi sa ispitivaniem i prikuplianiem ma+erijala, i dokumenata o životu ı radu Lovrenca Košira.

2. ОСТОЈИЋ

ФИЛАТЕЛИСТА

Cup. 243

Ма kolika bila pohvalna privatna iniciiativa druga Kobala i niegovih saradnika, depisnika iz Austrije i Nemačke, i ma kolko su svi ti izvori kompetentni i autentični ipak freba ovaj rad čiji rezultati treba da posluže kao prilog istoriji razvitka poštanske službe specijalno, i kao prilog istoriji razvitka naših naroda uopšte, da bude vođen sa jednog mesta, stručno, sistematski i pedantno. Taj rad oko prikupljanja dokaza o pregledanim reformama od strane našeg zemljaka, koji su do sada obavili drug Kobal i šef Među=

· пагодпог poštanskog odeljienia pri Mini-

starstvu pošta drug IMičić, nije završen, te ga treba okončati tako temelino da će biti, po= sle obelodanjenja prikuplienih dokumenata» Iskliučena svaka mogućnost falsifikovanje istoriskih činjenica i otklonjena mogućnost svojatania Koširevih' zasluga u bilo čiiu koTist. Isto tako treba izraziti puno priznanje saradnicima druga Kobala, koji su stavili u službu naših interesa svoie slobodno vneme, svoje veze i svoju visoku stručnost. Mi Yerujemo, da bi se preko ovih veza mogl ma, ći još dosta materijala o radu Lovrenca Ko» šira, a možda i ono što se до зада тије ргоnažlo, a to su originalne pretstavke Košira austriskoj vladi iz 1836 godine.

О СРПСКИМ МАРКАМА ЗА НОВИНЕ

(Наставак са 215 стране)

Као и код многих ретких и скупоцених издања постоје фалсификати и првих сртских поштанских марака. Крајем прошлог век» чувени фалсификатор Ф. Фурније израдио је и растурао обе вредности 0вих марака, па је, шта више, израдио и марку од 2 паре у боји вредности од ! паре — т. зв. марке штамтане у погрешној боји". После су се појављивали и други лажни примерци, махом непознатог порекла. Срећом сви покушаји познатих имитација врло оу неуспели и разликују се ол оригинала по цртежу, начину израде. папиру и бојама. Ево, у главном 9080 што је карактеристично за разликовање правих од лажних марака.

До сада познгти фалсификати ових марака штампани су у каменотиску. Папир 7 боје код фалсификата у многоме се разликују од оригинала: папир је различите цчебљине, а боје папира и марака врло су %ђаво подешене.

Наравно, за распознавање „најсигурни“ ги је начин упоређење са оригиналом. ТУ удмах можемо да уочимо осетне разлике “у цртежу марке. Тако, Фурнијеов фалсификат разликује се од оригинала. на први поглед приметно већим грбом у медаљону, већим словима у „К. С. ПОШТА", ве» ћим бројкама код ознаке вредности ји већим словима у речи „ПАРА". Основа цртежа марке састоји (се из аиметрично размакнутих _ водоравних _прта, уместо ОД ситних тачкица, које су код Ор гијлишн ЛЕНТИ марака негде једва видљиве, а негде сливене у танке, испрекидане линије. Медаљон са грбом кнежевине Србије, који 16 у средишту марке, уоквирен је од 87 белих тачака. перли, док у оритиналу има 77 токвих тачака. Сам грб у медаљону рђаво је прецртан: круна је здепаста, широка, врло примитивно нацртана, са два реда махом успревно постављених бе= лих тачкица разног облика. Крст на врху