Filatelista

— Савез филателиста у својој орган!

ционој структури има следеће секторе

и то: |

i Секретаријат, благајну, а затим секцију: културно пропатендну за размену марака-у унутрашњости, за размену марака са иностранством, библиотеку, чувара савезне збирке, редгкииони одбор „Филателисте, руководиоца секција за везу са Министарством пошта и „Југофилателијом“.

Још приликом оснивања Савеза, као врло важан задатак, постављено је питање издавања стручног чесописа, ла би се искористила пропагандна моћ штампе У сврху популарисања праве, аматерске филателије као културног и корисног спорта. Управа савеза је овом питању увек посвећивала пуну пажњу и после много настојања и труда, постављени задатак је решен са жељеним успехом, тако да је у септембру 1949 године, изашао први број савезног часописа „Филателиста, који до данас редовно и непрекидно излази. (Остварење овог задатка спада У највеће и најзапаженије успехе Савеза.

Часопис уређује редакциони одбор са задатком да га квалитатизно сталло уздиже и прикупи што већи број сарадника. У овом погледу редскциони одбор показао је добре успехе. На часопису је до сада сарсђивало 32 сарадника, а игто толико разних безимених сарадника, који су редакционом одбору давали разне податке о нашим маркома, њиховим особинама и давали марке, целине, жигове као и друге филателистичке објекте ради израде 'клишеа у сврху илустровања часописа. |

Часопис се штампа у 2000 примерака од чега филателисти из унутрашњости узимају 757) а остоло филателисти из Београда, филателиста из Беопрада, обзирсм на своје бројно стање према подружницама, заостаје у односу на филателтсте из унутрашњости односно узимања и читања часописа.

Дена часописа је 15 динара, а штампа се на 24—48 страница. До данас је издано 18 бројева, 4 у прошлој и 9 у овој години. Број претплатника још увек расте, што је најбољи доказ о потреби његовог издавсња и најбоља сатисфакција уложеном труду редекционог одбора, да одгозери потребама читалсца и прет платника. До недавно се часопис издржавоо дотацијама од Савеза и претплате, али је у том погледу постигнут потпун успех, јер је потреба за дотацијама 01пало, тако да се часопис сам издржава.

(ООмладинска секција у Београду, као посебан орган Севеза, била je такође предмет пуне пажње Савеза. Најбројнија секција у земљи, у својим почецима

/

омлалинских -

_је добро вођена и очекивало се од ње _ да буде узор омладинских секција КОД

нас. Међутим масовно приступање омладинаца У чланство- секције, онемогућило је једног руководиоца да влада са њом, али се питање реорганизације руковођења одуговлачило, тако да је секција. временом 'сзе више добијала изглел једне недисциплиноване групе, чему је све више доприносио сталан прилив омладина-. ца.

Питање ове секције је несрећно решено тим, што је секцију од Савеза преузела тадања београдска подружница, У којој се омладинска секција сасвим H3губила. Каснијим расформирањем 06еопрадске подружнице, расформирана је H омладинска секција на беспрадске подружнице, које немају ни своје локале за рад, а још мање могућности за успешен и користан рад са омладинском секTIH1OM. (Овакво стање омладинске секције поново је стављено пред Управу савеза, као један важан проблем, који очекује своје брзо позитивно решење.

(Омладинске секције у. унутаршњости раде са успехом, а као пример добрих секција може се поменути Ваљево, Јесковац, Нови Сад, Зрењанин и Суботица.

Подружнице у нутрашњости показују задовољавајућу _филателистичку активност. Примера ради помињемо локалне изложбе пропагандног значаја, које су приредиле наше подружнице у Лесковцу и Земуну. .

У гбре изнетом, најкраћем могућем извештају, виде се организациони успеси Савеза, но не можемо пропустити пришли ку, а да данас не поменемо и то, да смо у нашем раду наилазили на прилично велике тешкоће. На пример: већ две године“ нисмо успели добити одговарајуће просторије и Савез се налази у Брло трошним и неугледним просторијама У улици Маршала Тита у заједници са једном фронтозвском организацијом. Друго што наш савез кочи у раду јесте и то што се на тржишту осећа велика оскудица филателистичког прибора као што су класери, албуми, пинцете и друго, па се чланови обраћају на Савез те је тако створена огромна администрација, а у недостаитку особља није могуће исту ре1 о обављати, због тога се запостав-

/ многа друга важнија питања, као што су организациона, просветна и политичка питања данашњице.

Извештај савеза подносили су претседници савеза. ,

По. трећој тачци дневног реда развила се дискусија, јер је емисиона политика Министарства пошта увек била у центру пажње свих филателиста, О исправној е-