Filatelista

вилно решење, изврши помирење између супротних, и потпуно отстранити колебљива и неодређена гледишта.

Као и остале вредности прве накладе, марке од ! паре штампане су, у главним, на глатком, доста чврстом и лако провидном белом папиру. Међутим, постоје примерци штампани на меком, мање провидном папиру, као и на једној врсти жућкастог папира средње дебљине. Морамо на-

поменути да све три врсте имају, више ма-

ње, мрежасту структуру. Што се тиче жућкастог папира, испрва се мислило да је жућкаста боја настала од утицаја гуме, која у главном има жућкасти тон. Ово гледиште заступали су Де Смет и Дероко (Историја стр. 26). Међутим, имао сам прилике да видим примерке од 1! и 15 пара, штампане на жућкастом папиру, а гумиране изразито белом гумом. Пошто се ради

о више аутентичних примерака, не долази у обзир евентуална сумња у исправност и порекло ових марака.

Боје марака нису уједначене. Постоје примерци у нијансама од бледо до тамно и златно жуте боје. По каталогу Моснеовом и Гибонсу постоје примерци неранџастожуте боје. Ови последњи врло су ретки. Када је реч о бојама, морамо имати у виду чињеницу да је жута боја врло осетљива, није много постојана; да су марке штампане пре више од 80 година и да је, када је у питању свежина и изразитост боја, врло важно, готово пресудно, где су и како марке чуване, односно да ли су и колико биле изложене утицајима влаге и светлости.

Марке првог штампања имају уске ивице и размак између појединих примерака износи око 2 м. м. у оба правца.

(Наставиће се)

Инж. Ал. Ј. Петровић

Упути у филателију - Фалсификати и заштита од њих

Фалсификати су сва подражавања поштанских вредносница не користећи се оригиналним штампарским плочама.

Има фалсификата службено и приватно израђених, потпуних и делимичних.

А службено израђених фалсификата (н. за потребе филателиста у старим арена које се не могу више набављати) нема опасности за купце, јер се на њима увек налазе ознаке н. пр. „факсимил“ и сл. -

Приватних фалсификата има различитих по циљу, који се жели њима постићи; има фалсификата на штету поштанске установе, а има их и на штету филателиста. Први се стварају и употребљавају за време, док су оригинали у течају и употребљавају се за франковање поштанских пошиљака и на тај начин се ствара штета поштанској установи, а продају се и филателистима, те и њих штете. Други се стварају обично ван тога времена и циљ им је превара скупљача марака. Против овога зла боре се и државне власти и приватни, — филателисте и њихове организације. МИ као год што фалсификатори не бирају средства да стварају и протурају своје продукте, тако се и државне власти и филателисте труде да се од тога зла сачувају.

Државне власти се осигуравају приликом израде марака разним средствима, па и законским прописима. У првом случају поштанска управа ствара на маркама нарочите отежице фалсификовању: бира нарочите врсте папира са водознацима, са

ситним влакнима разне боје у маси папира или са појединим свиленим концима у марци, са обојеним папирима, са дометком разно обојених минералних зрнаца по површини папирне масе, са кредастом или другом каквом превлаком папира и т. д: затим уноси нарочите тајне знаке у слике марака; уводи нарочита зупчања; бира нарочите мешавине боја и т. д. Сем тога, држава се, нарочито за време док су марке у течају, осигурава од штете и законским путем прописујући прогоне и казне за фалсификаторе марака и уништавање фалсификата. Неке државе, нарочито у новије време, узимају на себе да се старају против подражавања не само оних марака које су у течају, већ и оних које су из течаја повучене. Ове државе осигуравају од штете и своје најбоље муштерије — филателисте, а и себе, док марке повучене из течаја продају на поштанским филателистичким шалтерима.

Филателисте се боре против овога зла преко својих организација, путем испитивања марака, преко стручних листова и дела о фалсификатима, преко средишта за сузбијање фалсификата састављених из стручних филателиста и добрих познавалаца марака, снабдевених збиркама и справама за утврђвиање фалсификата, и правника за правну заштиту чланова филателистичких организација.

Установљење фалсификата врши се поређењем сумњивог примерка са примерком, који не изазива никакву сумњу да је

100

aa еа